Zemunski glasnik

У Зел1\пу, Септембра 1868.

ГЈ1АСНИК

вемунски Гласник иалааи Недсљом у јутру. Цена му је годишња 5 форинти у банкнотама заједно с поштарином или доставл.аљем у ку Ку. За иредбројнике у Србији стане лист овај дукат цесарски с ноштарином. Број 44. За Босну, Херцеговину и Стару Србију 60 гроша турских, ван турске поштарине, коју нредбројници сами имају плаћати.

Иредплату на Земунски Гласник прима иа Аустрије Сопронова печатња у Земуну, из Београда и унутрашње Србије г. Велимир Валожићу Бео^ граду. Предбројници из БоСне, Херцеговине и Старе Србије предброје се у плаћеним писмима код уираве вилајетске печатње у Сарајеву. Без новаца никакве се не уважавају н аручбиие.

—— т )1рво српско акцпјски друштво. I. Под тим насдопом изишао је ономад у Беог-раду програм о преважном једном подузећу. Једна конзорција, састојећа се из самих познатих имена, позива на уписиваље акција за у^таиовлење иревозног друштва у Србији под Фирмом „Прва кнежеско српска кондота." Основни капитал набавиће се издавањем четири стотине акција по двеста дуката, а по нрограму имало би друштво постојати двадесет и пет година. 0 поводу том подузећу ирограм ово наводи: „Има много узрока због којих је наша трговина заостала готово на истоме стуиљу на коме су је наIIIи дедови оставили. Осим слабог стања наше пољске иривреде, нејакости наших заната и онште сдабе капиталности нашег народа, које све троје утиче јако на трговину, и друге непосредне номоћнице трговини налазе се у нас у лошем стаљу. А међ њима заузимају важно место и наша превозна сретства. Ми се још иеирестано служимо најиростијим, најнеудеснијим и најнезграппијим начином у преносу наших еспана с једне точке нашег отачаства па другу. Ми смо остаољени на милост и немилост нашим })абаџијама, код којих не можемо рачунати ии на готовост ни на точпост ни на еолидност, већ предајмо наше имање у њихоке руке без икаких јемстава за времено., бј)зо и солидпо испунење љихопих обвеза. Тој иезгоди ваља нам што пре доскочити. И ми ево хоћемо да покушамо да у живот уведемо једно предузеће,- које ће ако Вог да донети најлешнег илода нашој тргонини. А на име ми хоћемо да удруженим силама саставимо једну уредну превозницу, која својом точношћу, својом уредношћу и си-

гурношћу неће много уступати превозу на самом гвозденоме путу. Белимо „удружним силама" за то, што је сваки појединац слабачак чинитељ оваком огромноме предузећу и што с највећом радошћу прихватамо ову прилику да поставимо клице духу удруживања, кога у нас на жалост ни у зачетку нема, а који је једини кадар да у трговачком животу једног народа створи што велико и од опште користи. Хотећи да на солидним основима подигнемо наше подузеће ми смо обратили знамениту пажњу штатутима иревознице. Ти штатути ноднесени су влади нашој на одобрење, а чекајући њено решеље, снремили смо оишта правила и ближа наставлења о иростору и начину овог предузећа, и колико се то овим путем у чинити може, нредохранили смо све што би могло ма с које стране донети штете саучесннцима предузећа. Исто тако трудили смо се, да будемо на чисто са билансом рада, ношто смо се осврнули на све па и најнезнатннје прилике што би могле да буде на путу брзини, точности и обилатоети у послу иревознице. И наша свестрана испитивања довела су нас до уверења, да ће приход подвознога друштва давати не само ()°/ 0 интереса на уложени каиитал, него и сувишак много већи но што га где који трговац својим трудом може да заради. Наиослетку опомињемо још једну повољну околност а на име: да подиозно друштво неће поништити оиа нодвозна сретства, Која данас у Србији 110стоје, јер је количииа увозне и извозне робе много већа но превозна снага овог друштва. Сад нам остаје још једна и поиајглавнија Дужност: да наше саотачественике позовемо на удео у овоме за појединце и за онштиост кориснбм нредузећу, и ми ево излазимо пред срнски свет у то име, на-

дајући се да ћемо свуда наћи обилатог одзива. И као предузимачи и као патриоте ми не смемо дати да ирво друштво сриско остане леиом лсељом на артији; ми не смемо чекати да се туђинским заузимањем и новчаним ж])твама нодижу у нашој отаџбини предузећа, која су нама самима намењена. Друштво превознице не потребује за прву годину више од 100 чланова са улогом од 200 дуката и 1000 њих са улогом од 20 дуката цес. А колико је у нас чиновника и свештеника, који би, несмејући трговати, могли корисноуложити своје уштеђивање у ово предузеће, а да и не говоримо о трговцима и занатлијама, кочји ће баш непосредне користи оД самог нредузећа имати па у толико скупље свој капитал у њ улагати. А да би још боље доказали сваком, да је ово наше уверење на измереним и сугурним основима поникло, ево ћемо у кратким цртама обележити главније прилике из штатута који ће нам, надамо се, скорим одобрен бити од стране високе владе, чијим Финансијама такође неће изостати лена стварна корист од овог иредузећа." То су уводне речи програма, ко-. ји наређује, да аКЦијбнари нри уиису имају плаћати 10% од унисане своте. Позније нанлате решава одбор нрема иотреби. Акције иак и учесници издаће се евакоме кад подпуно исплаћене буду. „Но пошто се ова наплата из економних обзира ирве године неће моћи да зактева, то ће се међутим издавати обећанице снабдевене с купонима и рубрикама о почесним наплатима њеним." Уирава друштвом бићеповерена дирекцији, коју бира надгледајући одбор. Носилац нак ФИрме је директор, који ће бити под платом, као и застунник му. По истеку пет година бираће збор нет пових одборпика и три заменика.