Zemunski glasnik

350

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕОТИ. ЈЈсчуи. Нови бригадир земунски, госп. ђенерал-мајор Кашж приспео је овде у четвртак са панчевачком лаЈ^ом и одсео је у ђенераловом стану. Други дан пре подне отишли су му на подворење мађистратски званипници и варошки претставници заједно са г. Градоначелником, који их је претставио. То исто чинише и остали овдашњи ОФицири, војени и државни чиновници. На поздрављајуке речи госп. Градоначелника одговорио је г. ђенерал, као што нас извештавају, од нрилике ово : да је он, што се тиче границе, новајлија, но даће се трудити да проучи и дозна њезине особености. Уједно је опомињао званичнике, да ови своју дужност точно и савесно врше, јер ће он на то строго да пази и у свашто завирити и известити се. Он ће, рече, свакога уљудно предусрести, али уједно му је обичај, да свакоме истину у очи каже, као што он у својим извештајима и влади истииу каже. Тако је он свагда радио, а кад је год што не уредно опазио, строго је поступао, па и саме корпорације распуштао, Известивши се о личности сваког хтојединог, запита г. ђенерал првог вар. нретставника г.ЈК, А. Петровића, који га је цоздравио у име грађанства, да ли је овдашње грађанство у међусобној. слози, постоји ли овде распра међу народностима? Г. Петровић му одговори, да у Земуну тога нема, већ да овде становници у л.убави и слози живе. На то ће рећи, да му је то мило чути, а да је то и жеља његовог величанства пресветлог цара нашег. Јошје рекао г. варошком претставнику, да ће све могућно чинити за благостање наше вароши, као што ће увек готбв бити, свакога саслушати и помоћи му. Ја желим, рече, да ме сматрате за вашег суграђанина, и свагда ћу радо у Земуну становати. О правосуђу у граници и о дуговлачењу при парницама рече, много је чуо, те је господи судијама препоручио бр 7 зо суђење, да би се људима право чинило. Питао их је и то, да ли они на кривичну истрагу само толико времена пропусте', колико је необт ходно нуждно и да ли се са осуђег ницима по нрописима пос.тупа. (}н ће се, рече, чеето и код самих криваца известити о томе, а то чиии из чо^ечности и нравдољубљ^. Оволико смо дознали о том ноходу. Одговор господе судија ције рам познат, но цо себи се разуме

да је на такво питање одговор само гласити могао, да су за судије при вршењу узвишене дужности њихове једино закони и њихова савеет меродавни. У Четвртак беше што но веле бригатска суперевизија у овдашњем мађистрату. Господин пуковник Т>орђевић из Панчева заменуо је том ириликом г. бригадира. Главни предмет беше новачење; дванаест младића пронађено је за способне, а за једанаест њих, који су војници, решено је, да се отпусте. — Остало на том састанку беше обична Формалност, као што бива сваке године. (3 а д р у ж н о.) Данас после св. литурђије у богородичној иркви даје овдашња српска певачка задруга души преминувшег свога члана Јоце Михајловића парастос, на који је позвала штампаним позивнии,ама. — Пре неки дан умољен беше наш мађистрат од пештанског суда, и то телеграФичним путем, да спрема и држи у принравности неколико одаја, у којима ће се моћи кривци вишега реда, сваки понаособ, у затвору држати. Власт је наша усљед тога наредила, да се у овдашњој варошкој кући спреме четири собе, две на горњем, а две на долњем спрату. После се чуло, да су те одаје опредељене раскнезу Александру Карађорђевићу, Паји ТриФковићу, Филипу Отанковићу и јбш једном лицу, кога се име још не зна, за привремени затвор, и да ће ови у Земун доведени бити ради суочења са неким кривцима, који су у Београду под затпором. Тојестога тако наређено, да би се истрага над кривцима лакше и брже свршила. Оа окривљенима долази уједно из Пеште и тамошњи исгштујући судски персонал. Речене собе снабдевене су са простим, но чистим намештајем и тако званим војничким постељама. За раскнеза опредељена је за обиталиште канцеларија полицајкомесара, на до.ш,ем спрату с леве стране капије. То с тога, што је та соба најбоља и најпространија, с лицем на сокак. Намештај у те собе беше шупре онако исто прост, као и у другима; но на примедбу неких, да лице, које ће ту обитавати, још није нашим судом осуђено и обзиром на то, да је оно некад било владаоц суседне земље, у кога колико-толико треба негдашње достојацство поштовати, наместише ту бољи намецггај. - Глас, да ће се доцести раскнез Александер, измамио је сила света на обалу Дунава, и ту дочекују сцаку долај зећу лађу. Но до дацас окривљеци-

ци нису још приспели у Земун, нити је јављено за њихов полазак из Пеште. Оудски персонал, што долази, састоји се из више чланова. : - - Нови наш бригадир госп. ђвнерал Кшиж јуче у јутру је прешао у Београд с тога, да како његовој светлости младоме кнезу и кнежевим намесницима, тако и господи консулима чини прву своју ОФициозну визиту. Из Београда отишао је по подне са местним паробродом у Панчево, где ће данас вршачки владика г^Кенђелац г. Васу Живковића проггавести за проту панчевачког, којој свечаности ирисуствоваће и г. ђенерал. Из Панчева поћиће г. бригадир да обилази потчињену му банатску границу, потом титељски батаљон. — У четвртак приспео је овде из Беча чувени архиолог и етнограФ г. Каниц, кога је ту скоро одликовало београдско учено друштво, препоручивши га тамошњој влади, да му ова да награду као знак иризнања велике заслуге, које јесеби овај врли књижевник стекао по срнски народ својим књижевним радом. Господин ће Каниц до који дан одлазити у Бугарску, где ће по палогу бечке академије наука продужити своје студије. И од тог пута, на ком ће се тај господин до конца Октобра бавити, има се наука лепом плоду г надати, у толико иптересантнијем, у колико ти по нас нреважни предели с ове стране БалкаНа скоро нису ни мало научно исиитивани. Морали би жалити, ако би ратни догађаји сметали том подузећу. — Главном консулату аустријско-угарском у Београду придодани г. вип,еконзул Теодоровић јуче је отпутовао у Новисад с једним суд« ским испитачем и још сједним прав г ником, као што чујемо, званичним послом у свези стојећим са кнежевим убијетвом, — Ово дана пропутовао је овуда за Беч дошавши из Сарајева глапни консулатски канцелар аустријски г. Цлехачек, који је пуних седамнаест година отправљао то звање у Сарајеву , и који је познат као темељни зналац Босне, Херцеговине и Старе Србије. Као оријеиталисти треба му пара тражнти, и по свој прилици је позван да даузме катедру турског језика у ис" тбчцој академији у Бечу. — Ове недел,е пропутоцаше овуда, дошанши из Београда г. Јован Суботић и г. 1з°рђ е Стратимировић, — Из доброг извора дозпали смо, да ће граничарска дивизионскоманда имати своје седиште у Ва-