Zemunski glasnik

355

корисна питања за про'евету и напредак народни путем пггампе осветл.ује. С тога издаје омладипа „Календар" и „Заједницу" сваке године. Осим тога и друге вредне по народ кљиге, које скупштина оцени. Још ће омладина такве кн>иге , које су корисне по народ и шпампати и прештампавати. Оваки члан омладине добија за свој пј)илог као уздарје годишње „Заједницу" и „Календар" безплатно, а остале књиге у иола цене. То је укратко, а рекох, ми ћемо у нашем листу донети усчав уједиљене омладине српске мало доцније и у целости. Кад је претрес устава свршен, дошло је на ред више усмепих и иисмених предлога, што је већином на годишњи одбор упућено, с тога ћемо и о њима другом приликом говорити. Још у првој седници изабрана је за омладинске органе у Аустрији „Застава," а у Орбији „Србија." Да устав, онакав, какав је скупштина израдила и нримила, угарској влади поднесе, изабран је одбор у Бечкереку, и то: Ал. Трифунац, Т>. Димитријевић, др. Т>. Иејић, Петар Ј^уков и Јов. Крстић. После тога изабран је годишњи одбор , коме ће седиште бити у Н. Оаду. Чланови су: А. Хаџић, Стојан Бошковић , Рлиша Гершић , Јован Бошковић, др. Стеван Павловић, Милан Кујунџић, Петар Чолић, свештеник , Јеврем Грујић , Љубомир Каљевић и Т>орђе Ракић, трговац. После овога предао је Г. Гершић у име одбора годишњи рачун о одборској годишњој радњи. У овоме простору не можемо виЈие говорити о раду овогодишње скупштине. Део записник скупштинског рада ^илпи ће наши читаоци у омладинским органима у „Застави" и у „Орбији." Још да споменем, да је у Суботу увече била не обично сјајна беседа у позориштној дворани у корист уједињене омладине српске. Чист је приход знатан. Тако је исто и програм веома одабран. Песме су све красне, а панчевачка певачка дружина увеличала је свечаност војим вештачким певањем. Беше и ва предавања. Једно брата И. ОгЉеновића, који је говорио у шаљивом виду у одбрану женских , а друго од брата Г. Гершића који је бурно одобравање изазвао својим говором о развитку и напредовању народном, о упоредном дејству слободе и просвете. После беседе беше изгранка и весеље.

Кад бацимо поглед на цео рад овогодишље скупштине морамо се зарадовати. Осим многих ггатања, која су расветљена, израђен је устав, што ће се угарској влади на потврђеље поднети , и тиме ће се свако неспоразумлење избећи. Кад буде устав потврђен , омладина ће имати једино власти јавити, где и кад мисли скупштину држати, па онда јој је отворен и поуздан пут њезиној радњи, која само истину и науку познаје. Осим тога постигнуто је и оно, што се скупштином жели постићи, а то је буђење свести. У Бечкереку је било људи закорели, као и по другим местима, али кад су видели достојанствено држање скуиштине, кад су ирочитали на лицима скуиљених чланова ону озбиљност и тежљу за унапређењем народним, они су нознали своју самообману и сами се уписаше за чланове омладине и хвалише зрелост и озбиљност рада омладинског. Та мисао и то уверење о омладини продрло је и обузело је цело Српство. Дао би бог, да са тога уједињења узбере народ што пре плод своје давнашње жеље, а то јеунапређење народности Српске. По свршетку целога рада беше 26. Ауг. у Понедеоник „Благодареније ," што је и овом приликом г. прота, члан уједињене омладине са више свештеника свечано одслужио, па се и опет са неколико срдачни речи од чланова скупштинских опростио. За време „Благодаренија" пуцали су неирестано топови. С тиме је свршила омладина своју скупштинску радњу за ову годипу. Биће згодно, да спомевем на овоме месту и наш Земун, у колико се ове ствари тиче. Здрава снага препорођава иароде и државе. Где је више те здраве снаге на окупу, него у омладини народној? Кад се уједини та снага, снага што ради само за напредак и срећу народну, онда се то зове народна снага. Па сад нека ми когод каже, имали иоштена Србина, који не жели своме народу снаге, да се у сваком непријатељском комешању одржи, а после, да ојача, да се увелича и прослави? Заиста нема поштена Србина, који би тако мислио, а ако има, тај није поштен, тај није Орбин, тај је неиријатељ народу евоме. Ја сам у овоме чланку рекао, да је са свију страна Ориства и из свију сталежа нашега народа стигао скупштини поздрав. Но једна знатнија варош српска не беше на скупштини заступљена ни присутпим чланом

којим, ни самим телеграФским поздравом. То је Земун. Ја нисам Земунац, али живим у њему. Да никога од Земунаца на скупштини нема, то сам зпао , али сам се надао бар телеграмом да ће бити то накнађено , и како сам нестрпљиво изгледао, хоће ли секретар рећи „из Земуна," кад је телеграме читао. И недочеках. Ја не могу мислити даје то учиљено из непријатељства према омладини, јер то би највећи несмисао био. Омладина није ништа друго, него скуп свију Орба, без разлике година, који осећају у себи снаге, да раде према сувременом напретку изображености за свој народ. Та имали икога, ко би и томе непријатељ био?!Да није дакле равнодушност? Нека нам на то одговори одзив Земунаца четвртој скупштини уједињене омладине Орпске. с. п.

Малп барон. Ш. И опет прође неколико година. Али како се красно преобразио у малој кућици Јовапкиној онај чемерни живот. Кад год би сиротица погледала у ирошлост, ништа не види друго, до сама гаришта и крвава бојишта, гроб свога мужа и оца и само слатки сан једине љубави изтакао се као румени зрачак са неба између тих мрачиих слика. А сад? Сад је окружена пријатељском околином и цео јој је живот само љубав, брига и нада за њезинога сина, који је већ стунио у петнаесту гоДину. У вароши зваху младога Херберта сви „малим бароном", нешто из шале, нешто из истине. Херберт беше не обично леи. Чело високо па бело, и окружено црном косом, црте на лицу миле и љежне као у девојке. Био је окретан и умиљат. У свему је личио своме оцу, а очи пуне ватре и малине, беху материне. У опште његов њежни састав не могаше сносити тежак посао, с тога га је мати обучавала у вештипи, јер је и сама у томе била врло вешта. Она је везла свилу златом и сребром, плела је ланце од косе и то све тако вешто, да су је из далека тражили и скупо плаћали. Али је њу Херберт у свему надмашио. Осим тога дала га је добрим учитељима,