Zemunski glasnik
408
народна управа. Фуадггаша тада још је био у служби. Резултата као што се напред знати могло небеше никаквог. ... — Оставио нас је ваљани талијански консул, г. Дурандо, искрени пријатељ и заштитник хришћана без разлике вероисповеди . . . — Потврђује се глас, да ће наша земаљска власт премештена бити из Темишвара у Варадин нод именом Дивизиона команда, но са истим делокругом досадашње ђенералкоманде. Од нове године, може бити још и пре ће то бити. Пре неки дан саопштена је та промена званично пограничпим бригадама. — Делигације ће се састати 22. Новембра у Пешти, трајаће до 12. Децембра, а дотле неће бити седница државна већа аустријског. — У Румунској наново се организују чете за устанак у Бугарској. На томе раде Гарибалдовци, које обрштар Бетешини заступа, који је у стакларска трговца преобучен. Хаџи Димитрије посео је манастир Рилић и обкопао се у њему. Манастир је у неприступни брегови. — Турски заступник у Бечу Али Низами Беј постао је гералним конзулом турским у Пешти. — Један турски пароброд на коме 680 људи беше , експлодирао је џеки дан. 72 остаде мртвих. — Оинови покојног Султана Абдул-Меџида стављени су под затвор, при свем том, што нису знали за заверу, коју су ту скоро открили у Отамболу. Новије пак званичне вести јављају, да ништа није истина што се пронело о завери против султанова живота. — У Петрограду умро је Григорије Нетровић Ковалевски. Он је био директор асијатска департамента и сенатор државни. Пропутовао је које умисији које својевољно Црнугору, све провинције славенске у Турској , даље Хину и Абиснију. Његови путоииси и други сггаси рачунају се међу најбоље у руској литератури, Петровић је био и председник друштва ког је задатак да подпомаже сиромашне списатеље и научењаке, НАРОДИА ПРПВРЕДА. Веч, 19. Октобра. (Телсграм.) Шеница у Ђуру: банатска 86|88 -Фунт. 4.35, 88 #унт. 4.65 ; бачка 84 '89 -Фунт. 4 .15; ст, београдсва 86|88-Фунт. 4.60. Шеница у Визелбургу : Визедбуршка 86 -Фуцт. 4.25 88 -Фунт. 4.50. — Раж у Бочу, за готово : словачка 80|81 -Фунт, 8.70, маџарека 79 -Фунт 3.30, 81 -Фунт, 3.35,, ауетријсва 81- и 82-фунт. 3.65. — Јечам у Бечу: 72-фунт. 3.50. — Зоб, транзито 49 '|. ; -Фунт. нова 1.83, 48 -Фунт. стара 1.98. — Промет у шеницу 35.000 мерсва.
Стаље воде Сасс. Код Земуна: У Петак 18. Октобра : б ст. 9 пал. над нул. Суво. „ Суботу 19. Октобра: 5 ст. 5 пал. над нул. Мутно. Код Митровице: У Петак 18. Октобра : 9 ст. 3 пал. над нул. Облач. „ Суботу 19. Октобра: 8 ст. 8 пал. над нул. Облач. Код Сиска: У Петак 18. Октобра : 11 ст. 6 пал. над нул. Маглов. „ Суботу 19. Октобра : 14 ст. 3 пал. над нул. Суво.
Земуи. Извештај обрта земунске штедионице месеца Октоббра. А. Новчапа радља. П р и м а н> е . Пређашња готовина благајне . . ф. 7534.56 Разни улози ...... 2687.14 Уплаћени зајмови на залоге дати . „ 346.Унлаћене менице . . . . „ 2500.Камате од зајмова . . . . „ 35.85 РСамате од зајмова на залоге . . „ 4.35 Камате од меница . . . „ 47.4-5 Доходак од штамнарских ствари . „ 2.85 Провизија и штемпларина . . „ 33.45 Непосредна штемпларина „ —.35
Д а в а њ е. На уложнике повраћено . Камате од уложених капитала. Дати зајмови .... Дати зајмови на залоге Ескомт менице .... Плата званичницима . Ванредни зајам . Готовина благајне .
Свега ф . 13192.-
Свега Б. Радња с докумвнтама. II римање. А. приватне обвезнице ф . 2200.Б. приватне обвезнице „ 1000.залоди. , , „ 350.—
2431 .76 22.93 2200.350,— 3100,116.65 6.10 4964.56 "13192,—
Д ав а ]
420.65
ТТ| Земун, 19. Окт. У „Застави" читамо : У Новом Саду је била у Оуботу 12. Окт. конститујућа скупштина прве бачке трговачке и прометне банке. Окушптину је отворио председник одбора, кога су основатељи банке за припрему ствари изаслали. Прочитан је извештај тога одбора, и одобрено је све, што је одбор радио, како устав, који је од више власти одобрен, тако и избор званичника, и то г. 'Боке Мачванског за секретара, г. Васе Петровића за књиговодитеља, и г. Николе Миловановића за касира. По том су изабрани: за председника друштва г. От. Брановачки , подначелник Ђ. Кода; надзорнаЦи: Г, Барако, Ј, Радованбвић, П. Шкутари; за директоре: От. Николић, 0. Оуботић, Т>. Ф. Недељковић , 0. Марковић, А. Вишња, Карл Хирш. За цензоре: Ј. Д. Шилић, Н. Стајић, И. Христић млађи, Г. Рајцер; 0. Димитријевић, П. Бала, Ревизори рачуна: Ј. Клајнчек, Ј. Тешић, Љ. СтеФановић, Пошто пак г, Кондороши на избору захвали, изабран буде за председ ника г. Отев. Брановачки. заступник Новога Оада на уг, сабору. И тако „банка од 2. Новембра п. р. одпочиње рад <шој, Банка ће ова од ве* лике користи бити по трговину и промет у Новом Оаду. где је досад понајвише због оскудице капитала и кредита трговина доста чамила.
Нови извори нов ће живот покренути. Ми желимо заводу овом срећан и успешан рад, коме се и по околностима и по управи подпуно надати можемо.
Зсмун. Ове недеље следеће су просте лађе прошле Савоушће за Сисчјк . Лађа Радојчнћа у Панчеву са 6000 мерова асита; две лађе Јована Дедотоварене у Бечеју свака са 6000 мерова жита; лађа Ханри и Дерел товарена уВечкереку са7000. мерова жита; лађа Ференца Копача товарена у Сегедина са 7400 морова зоби. Прошла је и лађа ЈосиФа Абрама са 7500 центи соли заМитровицу.
Веоград, 19. Октобра. (о. д.) Данашњи седмични извештај мој сасвим добро гласи по дућаНске радње, особито се може болтаџијска радња најбољом ове године назвати. Тако исто и гвожђарска и брашнарска, јер што је год овог донешено на пијацу, све је врло добро распродато. Бакалска радња толико се не може похвалити, но ипак имамо узрока, средњом је назвати. Колонијалног еспапа ове недеље је много довежено из Тријеста. Но житна трговина сасвим је сдаба. Кукуруз, комеје данашња цена 52 — 53 гр. од дана на дан је јеФтинији, почем га има сувише, а и по горњим местима цена му једнако пада. Жито се овде плаћа по 70--72, раж и јечам по 64, зоб 66 гроша 110 ока. Довоза беше придично. 8а Цешту товаре се два шлепа, један са житом други са јечмом. Вода у Сави понравила се и што је год због мале воде стојећих дађа у путу било, кренуле се за Сисак. Због тих великих довоза мораће и тамо цене храни знатно падати. Радња са земаљским продуктима беше слабија него што је била онда, кад сам последњи извештај дао. Нема ту ни ведике кодичине робе. Маторим овчијим кожама саланским је цена 28 — 30, сељачким 24 — 26, козијим 26 -28, јагњећим 21 '/ г , јарећим 19%—20, кавлацима 14 -15 гроша чифт . Масти и лоју је цена 7 'Д, воску 28, цеђеном меду 3 3 / 4 , нецеђеном 2 '/ 2 , орасима 1'/ 4 гроша ока- Добре шљиве има товар по 170- 180, сдабијег качества по 140 — 150 гроша. Бела вина продаје се по 86—90, црна вина по 66--72 гроша аков, а шљивовице од 9—10 гради по 50 - 55 пара ока. — Сила ће се ове године новаца губити на шљивама, јер трстанске куће одустају од погодбе и неће робу, ни српску ни босанску, да примају, штр је врло рђава. Крајње је време, да се наши иродуценти опамете и у сопотвеном интересу већу пажњу покдоне својим производима. Тек се почедо у Србији култивисање