Zemunski glasnik

419

и „друштво за раопростираље паљаних књига" , па тако основати и једну месну библиотеку, којом би се еамо уз извесну залогу сваки могао служити. Тако би се избиле из руку рђаве и туђе књиге нашим женски. њама а и мушки би више читали, на што се сада и не сећају. Тако би читалиште постигло своју цељ, тако би се и наш друштвени живот поправио и развио. И тако уређено читалиште требала би певачка задруга да потномаже својом снагом колико хармонише њезина радња са оном цељу. Морамо признати да се уЗемуну ништа не ради, што би природу За оншти рад развило. Ништа не радити зове се радити за уназађење, јер у таквој прилици отима ало лшх. Пробудили се један пут у нама дух удружења, окусимо ли један пут искрене л>убави братскога живота, заиста ће не стати свакога раздора. Партајичности не могу казати, јер у нашем месту и нема партаја. Ово је заблуда, страст и непознавање еебе и оних с којима живимо , а партаја има свагда своје начело. Удружење ће нас издићи изнад ове кужме магле, која нас раздвајањем слаби. Удружење ће нам изнети све мане наше и ми ћемо их се отрести, кад их ибзнамо. Удружењем Еемо нозиати потребе натпе, и мајка ■ ће учити ћерку раду и газдинству а ие ће је тровати модом, учиће је сриски мислити и осећати , а не ће је иуетити да бСзпоСЛена „кокетира" с прозора ио ваздан и да слуша звуке са калдрме. Удружеље ће нас утврдити у заједничком раду и неће пустити завист и злобу да завађа трговце и раденике, јер рад свакоме ујемчава слободан и поштен живот. Удружење ће нам улити поштовање према свачијој поштеној личности без разлике „сталежа" , јер оно не дели људе ио суром гуњу и ливрејисаним слугама. Удружењем најпосле јача у нама самопоуздање, те да не морамо зазирати од „сумгћивих људи" и од „власти", јер је свестјача од клеветиика, а власт хоће само што је нраво. Дођимо дакле к себи и удружујмо се! Измењујмо искрено поштене мисли, па ће свест иаша свладати све неприлике. Доћи ћемо у граиице правога живота, које је човеку ири рода ноложила и не ћемо лутати по мраку незнања, у којем се само етрасти негују, Тако радимо и бићемо сретни, бићемо јаки и слободни, бићемо нанредии и чувени , бићемо бј)аћа и но мислима и но тежњи.

Толико држах, да ми је ваљало проговорити о нашем друштвеном животу, који је једина с®ера човеку. Годипу сам дана живео у Земуну. Сада га остављам. Па у колико сам га познао, а држим да сам доста, хтео сам на иоласку да искрено искажем мишлење своје. Нека ми нико не подметне рђаву намеру. Овде као и у свему гато сам писао руководила ме је искрена жеља за напретком, чему ћу свагда тежити ма где био ! Снма Иоповић. Суђење учесишцша у киежевом уЛнјству. (Наставак.) б) Т ТТ го је по сведочби заклетог сведока Марице ПроФира Димитријевића из Омедерева, долазио осуђени Павле к Милану чеето — нарочно зимус и у МилановОм квартиру задржавао се више дана са њим; и в) што је по сведочби исте Марице а по казивању самог туженог .Даза.ра Милојевића живио Милан с реченим Павлом у тесном пријатељском сношају; и г) што и он сам признаје да је доиста пред убиство кнежево о нрошлој маневри долазио у Београд и састајао се неколико иути с реченим коловођом Павлом у Павловом обиталишту. А све ово у тесној је свези једно с другим и садржава такову околиост: да се Милан састајао с осуђеним коловођом Павлом и стајао у иодозривом писменом сношају, а то је ближији основ подозрења означен у точки 2. § 121. крив; судеког поступка. 4., Околност та, што је Милан и у обрани својој о реченим подозривим иисмама објасњавајући њихову садржину говорио час једно а час друго — дакле очевидно лагао; и ова околност да је такође против њега још један доказ по точки 1., под а) § 238. крив. скудска поступка. Ова три основа подозрења нод 1., 2., и 3., ово однонгење под 4., саетављају подпун правни посредан доказ противу туженог Милана §§ 222. нод VI. и 236. и 237. крив судска иоступка. III. 0 кривици Димитрија Кузмановића. Нротиву овога стоји: 1., Оио, што је тужени г. Мајсторовић о њему казао на исниту своме, које је наведено код кривице Мајсторовићеве у његовој изкази, а на име: да м.У је г. Мајсторовић саопштио цветне недеље, у Омедереву, да је с Филинолј и с филиповом

дружином упредузећу да се убиством кнеза Михаила насилно учини преврат у земљи и доведе Карађор1)евић на владу ; да је на понуду г. Мајсторовића пристао одма и он узањ и придружио му се да подпомогне то предузеће обећавши поред тога да ће и сам припремити на то још кога у Смедереву; даље , да се он после тога договарао више пута о истом предузећу; да је он по писму Мајеторовићевом које је добио од овог на неколико дана ире убиства, позвао и неке Азањце, те се ради тога саетајали с Мајсторовићем у Смедереву на сами дан убиства; и да је и у само време убиства утврђивао Мајсторовића у истом предузећу уверавајући га, да је од своје стране већ спремио и приготовио на то доволјНО њих у Смедереву. То Мајсторовићево казивање иодудара се и са околностима: а) што је Мајсторовић доиста био у Смедереву у означена времена — као што је ово већ доказато код Мајсторовићеве кривице; б) што и он сам признаје, да је се у та времена наодио тамо с Мајсторовићем; и в) што су доиста на дан убиетва кнежева долазили неки азањци у Смедерево и ту се састајали с Мајсторовићем, као што је и ово осведочено тамо код Мајсторевићеве кривице. А таково околностно казивање Мајсторовићево — који подпуно иризнаје своју кривицу, даје против туженога Димитрија ближији основ подозрења по точки 4. § 123. крив. судског поступка. 2) Околност та што је он и пре овог дела у 1863 години осуђен био сбог раетурања пашквила које су садржавале иодстракавање иротиву кнеза Михаила и овога владе — дакле за. иодобно дело. Та је околност доказата пресудом еуда округа смедеревског од 9 Јануара 1863 год. Л6. 165. § 234 крив. судска поступка, и даје такође један доказ противу њега по точки 2 под а) § 238 крив. судека поступка. А ово обоје састављају поднун правни поередан доказ § 222. под VI. и § 236. и 238. крив. судска поступка. IV. 0 кривици Лазара Милојевића Противу овога стоји: 1., Неиодпуни доказ тај, гато је пресудом еудском под Мп 11.699. доказато, да је осуђени Павле Радо,вановић као коловођа овог злочинства, признавајући своју кривицу изказао у више пута на своим ис-