Zemunski glasnik

26

II з ј а в а . Опуномоћени емо од г. писца „Писма на шетача," штампано у другом броју „Зем. Гласника" од 10. Новембра о. г., да објавимо, да у реченом чланку,■ где је говор о 12 хвати дрва, никог другог осим г. првог варошког Претставника мислио није. Ово јављамо на зактевање. У Земуну, 16. Новембра 1868. Уредништво „Зем. Глаешша."

ДОМАЋЕ И ОТРАНЕ ВЕОТИ. Земун. На састанку, што ономад у Четвртак имадоше наши варошки заступници с тога, да се у јавној седници обнародује нови царски рескрипт од 10. Августа о. г., закључено је. да се други дан црквена општина скуни у школској дворани ради нужних припрема за изборе. Она се је доиста састала, у Петак, но тако је мало чланова дошло да се није ништа друго предузимало , осим што су свештеници умољени, да за осам дана саетаве сгшскове о бирачима и о онима, који могу бити изабрани. У последњој сСдници ошптинског већа опет је било онаквих појава, којих морамо да се стидимо, и којима ни у последњој крчми не би било места, а камо ли у седници варогпког заступништва. Жалити се морамо и на председништво , што оно не показује веку енергију према онаквим непристојним изјавама неких познатих страсних лица , која као да су избирали општинске седнице на то, да ту своје недостојанствено понашање и страст показују. (Општипско веће 14. Новембра.) Овај пут беше варошко заступништво поглавито с тога сазвато , да сасл) г ша в,арски рескрипт, с којим се уведе ново устројсгво српске црквено-шцолске општине у Границу. Стога и дођоше на састанак пречасни г. прота А. Живановић, г.парох Суботић, г. мајор Јовановић г. др. Радојчић као и друге особе, које нису чланови општинског већа. Преседник беше г. Градоначелник, цо почасно преседниково место заузимао је г. протопресвитер. Перовођа и извештач био је варошки адјункт г. Оре^. Оцштинара било је осамнајест. Седница се одпочела у пол десет часова. Г. Градоначелник отворивпш седницу, спомин»е у крагко главни предмет седнице, т- ј- гореречеци царски рескрипт, који ће по налогу више власти идуће године у живот стунити. Цо пре цего штб ће се прочитати, вели, има још неке мање важне предмете да саопшти општинском веђу. Директор народних школа г. Димић није одобрио избор општине за нову учитељицу, већ препоручује другу, о којој у својој реладији што може бити добро говори нрепоручујући је џаупразљено

место учитељице. После тога јавио је општинарима, да у варошкој болници ваља неке потребне ствари набавити. Том приликом рече и то, да се сад ту м 10го н»их лече од сифилистичне бо..сети. То потврди и први варошки преставник, који се, рече, лично уверио о тој великој неповољности, што варош мора о свом трошку такве жентурине да лечи. Он је тог мњеља, да то не спада у дужности ошптине. На то ће приметити ошнтинар г. Ивић, да је то баш у интересу вароши да се такви белесници налазе у болници, а не у вароши, где би били узрок да се та болест још већма распространи и да се још више н>их отрују. Ваљало би, рече, да полиција строжије пази, да се такве жентурине не налазе по приватним квартирима и да се не скитају ноћу по сокаци. После десет сахати, која се год слушкиња на сокаку нађе, а не може доказаТи да је куда послата, ваљало би нод затвор ставити. На тај начин могло би се, вели, колико толико том злу доскочити. И Фисикус г. доктор Радојчић дао је своје мњење о том предмету; и он тврди, да се од гОдине дана та болест јако распрострањује, а то откад те жентурине нису под лекарско-полицајним надзором. Г. Градоначелник на то рече, да се сад у Бечу о томе ради, да те тај предмет регулише. Но за сад не постоји о томе никакав закон, шта више, постојеће наредбе забрањују такве јавне домове, дакле не може их власт дозволити. — Пошто је г. први варошки пресгавннк приметио, да и у обзиру на занатлијеке раденике требало би бол>и ред завести, т. ј. да им се одузме прилика да тумарају сву ноћ из механе у механу, те понедељником нису кадри вршити свој посао, пређе се на други предмет. Г. варошки адјункт Орељ прочита писмо земаљске власти, којим она пропрати нови црквено-општински устав и које налаже, да исти одмах с почетком идуће Јгодине у живот ступити има. На то прочита г. ддктор Радојчић, умољен од г. Градоиачелника, из царскога рескрипта она места, која се на будуће општинско уређење односе, и која је исти господин ирочитао точку по точку. (Види то на другом месгу овога листа.) То читање устава трајало је подуже време. С тога је ваљада општинар г. парох Савић предложио, да се то сад не чини, јер као чиста српска ствар читаће се цело и оиако у црквеној општини. Но госиодин Градоначелник на то одговори, да је то царски закон и власт је дужна да га публикује, а почем га на други иачин обнародовати не може , то треба да се у јавној седници варошког застуиништва прочита. И тако се прочита глава прва и друга новог устава точка по точку. Том приликом наишло се и на неке разлике између срнског текста и немачког званичиог превода. Ј\ад се ти одсеци новог устава прочитају, већало се како ће се исти завестш Ту се изроди жива дебата. Неки су били за то , да иравославии чланови варошког ^аступништва, који сачињаваху досадандњу иравославиу онштину, предузму нужце нрипреме ради избора општииара. Др^ти пак хтедоше да се тај посао повери једноме одбору од нелолико лица. Најпосле се решило да се досадашња црквена оп- 4 штина у Петак по подне у школској дворани састане и ту да предузме све, нгго је нужно. Општицар г, Савић овом ириликом рече : Господиџ Градоџачелниче будите добри да господину ђенералу изјавите дубоку захвалност народа сриског за овај најновији знак царске милосги, с којим је Њ. В, верџост народа српског наградило. За свету своју дужност, вели , држим , да те осећаје изјавим, молећи, да их г. ђенерал иресветломе владаоцу доставити изволи. Ми иак, што смо овде искуиљени, треба такође нашим осеђ^јцма дахвалности израз да дамо , за то } Живео иаш нресветли цар! Том усклику одазваше се еви присуствујуЈш, Г. мајор Петар Јованодић ио том примети г. па-

роху Савићу , да овај не може у име народа сриског, него само у своје име, у име свештеника да говори , који су тим законом добили. На то ће речи г. парох Савић : Кад је свештеиицима добро, то је и народу добро. С тим нредметом требало би да се седиица закључи. Но нрви варошки претставник г.. Коста А. Иетровић устане и рече од прилике ово: Допустите ми госиодо, да ја још коју прословим. У носледњем броју „Земунског Глксника" налази се увреда наиешена нашем општељубљеном и поштованом г. Градоначелнику, коју је неки неимановати у исти лист послао. Ми иак почитујемо нашег г. Градоначелника , који је по нас и ио нашу варош заслуге стекао, а не да га вређамо. Ето видите како ваља честитога градоначелника, рече, поштовати. (Ири тим речима извади из џепа један лист, из кога почне нешто читати, но морао је престати са читањем с тога, као шго рече, што нема код себе наочари. Тај лисг беше „Ргстс1еп-В!а(1 и где јавља за смрт бечкога градоначелника Зелинке). С тога он предложи, рече дал>е, да писцу тог чланка изрекнемо презрење варошког заступништва. Општинар г. др. Миланковић одговоривши првом вароигком иретставнику рече : Цре иего што изрекнемо такву иресуду, треба да питамо зашто; јер наведено месго у том чланку не може да се односи на г. Градоначелника. Ту је реч о „једном/ 4 т. ј. иском од отаца вароши, а не о „оцу" вароши. Ако се пак који други на1)е тим чланком увређен, тај нека се иотужи суду, иа ако је писац крив, бића осуђеи. „За овако што није суд, јер суд је само за поштене људе , а писцу тог чланка треба да суди возмајстор," реплицирао је г. К. А. Петровић, који остаје ири томе , да варошко заступџиштво писцу своје презрење изрекне. Тога мнења беше и општинар г. Савић, који рече, да се таквим чланцима хоће да се заваде Срби са влашћу, коју они иоштују. Но најжешће се изразио нротив писца оц« штинар г. Цајић. (Он се ту е»гужио речима, којс све не можемо саопштити бојећи се , да достојанство општинског већа не вређамо.) Међу осталом рскао је: „Да вам кажем шта то значи „1 \аг111еч1е," којц је потпис на оиоме чланку. Савуљага је ноћна тица уз то још и грабљива, која це види штоје светло, већ ио мраку тумара. Ми је видимо, где она иајрадије око општинске касе, око штедионице, објо пољоделског друштва, свуда тамо лети, где се што заграбити може." У том тону и тако је гласно говорио, да је наиослетку нромукао, те је усљед тога г. Градоначелник могао да дође до речи. Овај рече, да га је уредиик „Зем. Гласника" уверавао, да с$ речено место у том листу на њега не односи, и да ће исти то у идућем листу јавно посведочити. Било је ту још жестоких речи о том предмету, но оиштинари ос|<авишс један по један двораиу, и тако се прекине дебата. Најире су отишли , и то одмах како су чули били , пгга је г. Градоначелник изговорио , оншгинари г.г. Пајић , Савић и Петровић.

0 местшш црквешш општирма. (Наставак.) § 17. Односна већина гласова одлучује ; ако ли су пак гласови на једнако располовљени, то онда коцка одлучује будућег скупштинара. § 18. Но свршеном избору оглашује одма председник избране скупштинаре; приговори против џачина избора, или против изабраних лица, могу се само за 8 дана^ од дана избора рачуњајући, нримати, које одбор решава § 19. Скупштинари бирају се на 6 година, Сваке друге године изступа их, изузимајући онс, који су у одбору, једна трећина. Прве две трећине изстуџајућих онредељује кицка, последња само по себи изступа. Таким начином иоставша цразиа места попуњавају се у иравилу сваке две године у месецу Јануару. Ако ли се пак које место из (?еле-