Zemunski glasnik

У Земупу, 15. Декембра 1868.

ЗЕМУНСКУ1 ГЈ1АСНИК.

Земунеки Гласник излази Недељом у јутру. Цена му је*годишња 5 фо - Предплату на Земунски Гласник прима ив Аустрије Сопронова печатља ринти у баикнотама заједно с поштарином или достављањему кућу. За у Земуну, из Београда и унутрашље Србије г. Велимир Валожићу Беопредбројнике у Србији стане лист овај дукат цесарски споштарином. I)ПО ј 7« г Р а ДУ- Предбројници из Босне, Херцеговнне и Старе Србије предброје За Босну, Херцеговнну н Стару Србију 60 гроша турских, ван турске се у плаћеним писмима код управе вилајетске печатње у Сарајеву. Без поштарине, коју предбројници сами имају плаћати. новаца никакве се не уважавају наручбине.

НОЗЛШ НА НРЕТПЛАТУ. Предплата на „Зем. Гласник" од 1. Јануара 1869. стане До конца Марта на ф . 1.26 * Ју»л * „ 2.50 „ Дацембра „ 5,За Србију тромесечна је претплата 15 гр.

Ко ће да кули норез? Кад наши оцеви вароши тај предмет видоше иа дневном реду последње општинске седнице, неки се бечу забринули,- мислећи да се хоће оиштинарима наметнути одговорност, што досад имадоше мађистратски чиновници. Расправу о том предмету наћи ће читаоци у самоме извешћу седнице, у којој је г. Орељ пројект у тој ствари писмено предложио. који ево саопштавамо као што следује. „Купљење пореза и других дација у овом војеном комунитету није се од вајкада могло ограничити на неколико дана у месецу или у недељи, но морало се сваки дан предузимати; јер нужни новац за издржавање служећег и пензију уживајућег овдашњег персонала и за снабдевање других потреба не набавља се овде, као у граничарским регементама, где земаљске војене касе независе од оног новца, који се тамо шаље. Овде се мора новац за сву магистратску и огпитинску потребу по предрачуну, као и за месечно отплаћпвање царевини спадајућег контрибуцијоног паушала и непосредног дапка непрестано истеривати. На тај начин на себе самог и на своја издрнЈавајућа средства упућен и при том још службено обвезан, да се царевини новац, који јој припада, мееечно шаље, мораде магистрат до сад етално два чиновника купљењу државног и општинског сваке струке данка уиотребити; и почем не гу ни градоначелник, нити пол.-економски реФерент при том свакдањем купљењу новаца суделовати, те тако

на то ни пазити не могу, да се овај редовно у записник заведе, и свакој плаћајућој странки признаницу издаје : то они морадоше због одговорности , коју им постојеће Форме налажу бригу водити, да они чиновници , којима је тај посао поверен , порезне записнике сваки дан закључе, да примљени новац у магистратску касу доносе, где се он по проиису у новчани дневник заводи и с њим располаже, и да сваки платац данка из своје свршетком године по магистратским записницима закључене порезне књижицеувидити може, колико је у години дуговао и платио, те тако к ллико је свршетком године дужан остао или преплатио. Но премда је на тај начин овде купљење данка за градоничелника и варошког управитеља спрам они чиновника , којима је то купљење поверено, сигурност у толико ујамчена , у колико су сви ови чиновници и од самих плаћајућих странака контроловани, по чему би дакле неред само онда могућан био, кад би се пренебринуо годишњи закључак порезних записника и изостало са плаћајућим странкама рачунеко изравнање, то оиет одвлачи свакдање предавање и односно примање у магистратској каси разног новца и стим свезана манипулација дотичних чиновника (кључараи манипуланата) од њихових других званичних послова тако много. да је у том обзиру једца другчија уредба, која би особеним војених комунитета околностима одговарала, заиста нужна. Та би уредба састајати се имала у том, да се кад би се градоначелник и варошки управитељ по правди опростили одговорности за примање плаћајућег новца, при ком они не еуделују, и кад већ иостојећи магистратски организам , који у свом двогубом облику и задатку еамосталност и извршујући круг општине као такове

изкл>учује, овде недопушта опстанак онаког порезног уреда, који у провинцијалу самом општином скупљен новац од ове прима и у земаљску касу шаље , — један магистратски саветник као уједно и касе кључар придода местном полицајном уреду, који би са овим заједно радећи и одговарајући у присуству једног варошког одредника сав царевински и општински норезни данак купио, преко недеље у ручну касу сместио и сваке Суботе на осноВу закљученог порезног записника магистрату предавао и тако у том обзиру оно исто чинио, што код граничарских регименти кумианије чине. Напротив морао би од сад, као и до сад, градоначелник одговарати за наредбе и мере , да се купљење пореза незанемари, а индивидуални порез новчаног данка са овим променама имао би се оставити политично-економном магистрату, односно уреду грунтовног књиговодства да те послове по нропису врше. По досадашњем искуству неби купљење јавног новца никако имало довољно успеха, кад ту неби полицајни уред као извршујући орган магистрата са својом одговорности и оним служећим људством, с којим располаже, суделовао, јер није доста , да се само онај новац прими, који се својевољно донесе, но он се мора опоменом, те где је нужно и силом истеривати, и то је управо главни посао при купл.ењу иореза, у ком је полицајни уред и досад иремда без одговорности — притицати морао, јер у свом непрекидном одношају са публиком самојењему прилика и средство у рукама, да овде станујуће стране и домаће порезне дужнике изнађе и плаћању принуди, што би дакле наравно у толико више чипио тек онда, кад би за истеривање и купљење данка непосредно одговарати и јамчити ихмао."