Zemunski glasnik

Прнлог .Лемунокои Гласн\ V броју II.

О.вгопор Псрн на и.сгокг „одбрлиу." Г. -Уредни.ч,с.! Ни<Мући мој доштс о еедници црквепе оиштинс од 28. пр. м. и који је .у 9. броју овогм листа штампаи, нисам ни номисли,ти. могао, да &у га кад браиити морати и.докавивати истину моји речи, Но сад видим да сам сс у свом рачуну љуто преварио! Добивиш 10. број вашега листа иаиђем на „одбј аиу Мајор Пере." Ја држим, да с пуним правом могу од вас захтевати, да и мој одговор на „одбрану Мајор Пере" у ваш лист примите, в( ћ и због тога, нгто г. Мајор Пера у љсговој одбрапи против моје особе ивражаје употребљава и у штилу пише , који се оправдати неда, све да сам ја н>ега хотимице уВредити хтео , пак даље и зато , да неби остали читалачки свст номислио, да дописи у вашем листу ни су на истиии основани , и да тиме ваш лист , који је себи лепо име код нашег народа стекао , и даље у добром гласу одржите. Да пређем сад на саму „одбрану Мајор Иере." Г. Мајор Перо! Нре него што сам у 10. броју ,,Гласника и читао ваигу одбрану, чуо сам од више њих којима сте је ви на „сјајници, односно даћи" читали, да је го ремек „одбране" , но истину да вам кажем, кад сам је прочитао , слатко сам се насмејао и сетио се на ону пословицу, која гласи овако : „Тресусе иланине, родио се миш", и дуго сам се иремишљао да ли да вам на н>у одговорим или не, но напослетку смислим да вам одговорим и то из ова дпа узрока, прво : да сачувам достојанство овом листу, а друго да немисле и неговоре ваши „пријатељи", ала га (т. ј. мене) утуче г. Мајор Пера са својом „одбрл.иом." Ја нећу веровати „злобним људнма" који ио вароши говоре , да вам је иаписао одбрану „човек од струке" (које?) и да сте се си иод н>у подписали , ја ћу држати да сте је ви сами написали, а да ју је после други само на чисто препиело. Ви г. Мајор Перо у иочетку вашс одбране рекоете за мене: „да сте мислили , да ће те се сахранити од отровног нерета свеопштег нападача" и кад сте имали милост ово рећи , требалисте то онда и доказати', да је моје перо „отровно" и да сам ја „свеопшти нападач;" јер само рећи штогод , а небити у стаљу то и доказати , то иишта иијс од тога лакше и немојте мислити , да је данашњим даном наш свет тако безазлен , да верује свашта штогод ко каже, па особито још ако што „какав велики госнодин" каже, да тада није нуждно доказати оно, што је рекао. Докажите темсл>но г. Мајор Перо, да је моје перо „отровно" и да сам ја „свеопшти нападач," и док то недокажете, ви с опроштењем — — — . Даље велите „да је и вас постигла она иста судба, којој толики и толики иоштени људи нодлећи мораше." Ја вас г. Мајор Перо питам јавно: који су то иоштени људи? ПГто их неименовасте? Мени се чини да ви чудан иојам имате о „тгоштеним људима." Што велите „да нисам иравац погодио и да га и до сад нисам погађао" иитам вас, да ли би погођен био иравац, да сам у свом допиеу рекао : народе, ми треба да будемо благодарнтт г. Мајор Пери, што се ои обратио на ону власт, која по царском решкрипту истииа нема утит|;ати у наше црквеио - школске ствари, јер он се 1848. године јуначан ноказао , а кад нисам тако већ овако рекао: „а зар и он да се нађе међу онима, који хоћеју силом да унуку ону власт да се утиче у наше црквено-штсолске ствари, која на то нема права ио царском рештфипту! Заиста ово се неби од њега надали" оида наравио, да за „вас" нисам погодио правац. Ио зиајте, да те речи нису само моје лично мнење , већ да је тако исто цело свестно стаиовНИП1ТВО о вашем постуику онако мислило и говорило. А нтто велите „да сам и ја из познате дуиље излетио" то се прво свечано бграћујем, што ви држите, да ја немам свога соиственога уверења, већ да сам за љубав „нечију" написао онај мој допис.

Ја г. Мајор Перо , одкако себе познаје^к. -о год радим, радим из сопствеиог уверења, но 1 би хтео вређати, видио би наш свет , ко је оД ас двојице излетио из „дупље" и то још из онаку коју ми сви познајемо. Даље бисте тако добри и „просто ми одговористе, да ја с опроштењем — —, да сте ее ви за г. .Пајићем ттовели." Ви дакле или држите себе, за нешто већег од г. Пајића или иедржите га за достојног, да се ви за њим иоводите. Да ли једио или друго мислисте незнам, тек то знам, да вам г. Пајић на том комплименату неће благодаран бити, који себе држР1 за најпаметнијег у овој вароши. Јеш и г.о други пут рекоетс: да је с опрошт-ењем — —•, да сте тслежраФирали генералкомандгт, већ да еТс се ви само жалили г. Градо.начелиику, а ои да је даље пословао," с тим хтедосте дакле скииути са себе сумљу, као да сте се ви на генерал-команду, као по цареком репгкрртнту ненадлежну власт у црквено-тиколским стварима обратили, а носле иеколико реди рекосте: „да вам неможе иико замерити, тпто сте своје ираво , као стари војник пре од сабље, нежели од камилавке тражили." Видите дакле, како сте се сами својим сопетвеиим речима утукли и сами признали доно, што из почетка нехтедоСте признати. Таја г." Мајар Перо у свом допису пиеам пишта друго ни рекао о вами , доли само то , да по царском решкрипту има конзиеторија расправљати црквено-школскоопштинске сгвари , а не „сабља," ви се хтедосте својом „одбраном" оправдати, да нисте самоуправу оиштиие повредили , а кад оно , ви напослетку и самтт нризнасте , да сте се „сабљи" а не „камилавки" обратили. Ви с тиме- још и то јлвно посведочисте да иисте ни прочитали потврђена саборска закључења, јер да сте их нрочитали моралтт би наићи иа II. Б. §§ 21., 32. и 83. В. § 52. Г. §§ 53., 57., 58., 60., 61. и 62. Д. § 65. Е. § 68. IV. А. § 10. а). који параграФИ неговоре о „сабљи" него о „конзиеторији", а наностетку рг то јавно посведочио/ге, да иезнате да >се конзисторија није ни досад састајала из самих „камилавки", а ни у буду-ћ«з—и^ћа -се само. из њих састојати. Ја вае само питам, зар нестоји у иотБрђеним еабореким закључењима, да је прва инШтанција црквена скупштина а друга конзиеторија, и зар је то допуштено , да сваки по свом ћеФу ради а да се немора ио закону владати. Чудновати би био појам, да једаи од „сабље а , а други од „камилавке" своје нраво тражи! Мој госиодин Мајор Перо , птто је ишта човеку „прече" ал мора другчије радити, него нтто би он хтео. Што пак велите „да сам ја и мени подобни криви, што је аутономија оскрњављсна" то стављам прво, ово иитање нашем читалачком свету: да ли су они оскрнавили аутономију општинску, који су толико пути јавно рекли: „ми недржимо да је наш рад безгреитан', али који држи да му је оиштина узкратила нраво које му припада, тај нека за 8 дана рекламира код г. председника општине, или је пак они оскрнавашс који држанте да им је оиштина узкратилл право, па нехтедопге га рекламирати код г. председника општине нити се" хтедоше на конзисторију као надлежну власт обратити, всћ дочекаше последњи даи оиределеи за рекламацију , и ттотужише се генералкоманди? Ко је дакле оскриавијо аутономију општиие, ми, или оии, који ево јавно изрекоше: „нама је преча „сабља" од „камилавке"? Икоје дозрео за самоуираву, ми, или они? Још да ^ас зат^м- г. Ма,јор Перо, кад ви рекостс да вам је преча „сабља" од „камилавке", како се могосте на оне две Фамозне молбенице зарад цр^веног појаса потписати? Да ли одоше оне молбенице „сабљи" или ,,камил.аву[" ? Што даље мислите г. Мајор Иеро, „да смо ми толике људе ни криве ни дужне лишили права њиховог" то вам велим, да их нисмо ми лишили него закон, а ви знате шта је закон и ви као ц. к. Мајор, нисте требали тако што ни рећи јавно. Јер клд ч. конзисторија у свом доиису на г. председ-

пика од 11. де. између осталог вели: имају ее прс свега ношх органи мјестни црквени ошнтина по »ронису хваљеног рекикригиа од 10. 4у. 1808. изабрати и кад конзисторија нерече, да § 13. за овај мах нема важности, онда мислимо да нико општини неможе пребацити да је криво толковала § 13. Нека сутра дође од частне конзисторије, да за први овај мах нема важности § 13. па ће општина верујте то и уважити, али док се то некаже, то неможе општини нико замерити тнто се оиау свом раду држала § 13. Ви г. Мајор Перо, ако мислите да вам је ускраћено ираво, ви сте га требали код г. председника рекламирати, као што и други радише, а не обраћити се иа генералкоманду, а општИну пре' зирати. Јер о вашем поступку неможе се друго мислити, доли, или да с/ге мислили, да ће вам онштина на ноге доћи, и питати вас, да ли је исгЧтна што се ио вароши говори, да и ви на ваше име иматс једпу кућу у горњој вароши и да им .те дакле нраво бирања , или, да сте држали, чекај општино, цоказаћу ја теби кога си изоставила. 11о да иије ии једно ни друго лепо, мислим да ће сваки увидити. Шта даље напоменусте „распре", то-вас јавно г. Мајор Перо питам, које узрок распра^ма? Запитајте и најмање дете у Земуну, дали смо „ми," или они, с којима сте у очи иове године били на „сјајници односио даћи ," и који све и сва раде, да и вас у своје коло увуку. А птто велите: „да би ми хтели доказати да ми нисмо зрели за самоуправу, кад у иризрење и т. д. истину да вам кажем г. Мајор Перо , ја ее немогу начудити, како сте онај отсек у вашој одбрани могли на јавност изнети. Јер можели веће противиости бити, него рећи: „истина § 13. изкључује жене од избориог реда, али незакраћује да их њихови мужеви заступати несмеду," а ко каже да им безусловно даје то право? Докажите нам то из нотврђених саб. закључења и иитам вае г. Мајор Перо, дали оно што важи у грађанском 'задсоиику, мора све важити и у закону о устројењу црквене општине. А што велите: „да из поступка мора човек иа неттовољну мисао доћи, да ми идемо на то, да све с пута уклонимо како би могли по мутној води ловити," прво вам велим : да ви с Тиме хтедоете онима који су тако сретни , те им ^е.нс на своје име имају иреписата добра, неку важност дати, иг као да се ошитина боји ти л>уди, да само они недођу у општину, но знајте, да нису за оиштину ти тако страшни људи, општипа се држала доследности , а на личности није гледала, и то јој нико неможе пребацити. Издата листа о томе најбоље сведочи. У њој су имена само оних, који ио § 13. могу имати ираво бирања. Но које долазио у седнице црквене општине, тај је могао увидити (а и из „Гласника"). ко се за личности заузимао, и ио кандидатима за скунтптинаре нашим и кандидатима ваших „пријатеља" види се које имао намеру по мутној води ловити. ИГго велите г. Мајор Перо „да вам је оппттина требала бар толико права дати, колико вашем слуги Л. Г. и баштоваиу С. С." то вас иитам': можетели ви захтевати и јели смела управо опгатина за љу бав вашу прекорачити свој закључак? Ја вас даље питам: можели сс догодити , да један човек , који има имања 100.000 Фор. иа случајно није опредељен црквено-школски нрилог за једну годину изилатио, а с почетком доидуће годинс буду избори, или ако нема више од 23 године, можели томе жао бити што се случајно може догодити да његов слуга и баштован могу бити бирачи, а он неможе? Ја мислим да не може. Видите дакле да иије никакво чудо, ако се догоди, да газда нема а слуга његов има право бирања. Напослетку што велите ' „да досад*од какве хс-тике нисте награде тражили" питам јели то лепо од вас назвати скоро све чланове црквене општине, због тога што вас немогоше ио свом закључку ета в