Zemunski glasnik

У Земупу, 0. марта 1860.

бемунеки Глаеник иблаби Недељом у јутру. Цена му је годингЈваб Фо- ПредплаТу на ЗемунСки Гласник прима из Аустрије Сопроновапечатња ринти у банкнотама заједно с поЈиТарином иди дос^гављаЈЕ&ему кућу. За у Земуну, из београда и унутрашње Србије г. Велимир Валожић у БеоЛредбројнике у Србији стане лист овај дукат цесарски с поштарином. Број 19. ^раду. Предбројиици из Босне, Херцеговине и Старе Србије предброје 8а Босну, Херцеговину и Стару Србију 60 гроша туреких, ван турске се у плаћеним писмима код управе вилајетске печатЈ&е у Сарајеву. Беа поштарине, коју предбројпици сами имају плаћати. новаца никакве се не уважавају наручбине.

Србнја у народно-нрнврсдиом погледу. Веома нам је ограничен простор листа за толики материјал, који нам се појављује на све стране усљед Великог кретања на трговачко-економном пољу у нашем крају, а „ГласНик је поглавито посвећен екопомНим интересима својих читалаца. Тако смо морали и следећи чланак одложити за неко време, јер неимадосмо довољног иростора за њ, и ако нам се видидаје вредан, да заузме прво место у нашем листу. Нека нам дакле г. писац опрости , што га тек у данашњем листу износимо читаоцима. „Одкад Орбија сама собом управља много је урађеио. То морају и непријатељи да допусте. У тој .земљи, која је била запуштена и која је четири века стењала нод варварским игом, видимо добру организовану уираву , судове и школе. Нри том је војно устројство народа такво, да може у свако време, не само свој завичај од странских нападања бранити, већ спремнаје, да оне границе заузме, које по историјском позиву Орбија ће ма кад било заузети. Кад похшслимо да је српски народ три трећине овога века делом у борби за своје државно биће провести морао, опда морамо признати-да је много урађено, и то са тако малим сретствима, да томе има слабо примера у историји осталих народа. Да није ии једна друга држава мање иоичану снагу народа трошила, то ће сваки признати, који познаје циФре земаљског буџета прошлих година. Да ли је Србија и у народно-привредном ногледу толико напредовала, колико у нолитичко-административном ? Истина, земаљска продукција и извоз умножили су се, трговина се развила, Веоград на и неке друге српске вароши оживеле су и пока-

З . у ј У Д а С .У седишта богатства и грађанског благостања. Могли би се с таквим резултатима задовољити, кад би Србија могла бити изолована од другог света и кад неби имала да изврши историчку улогу , коју јој прописује њезина прошлост, геограФички положај и народни одношаји њезини, што све скупа Србији налаже да изврши свеопшти задатак, и то не само политичко-народни, већ и народно-економни. Као што влада и народ српски треба да изврши свој историјски задатак, тако исто треба да у пародно-привредном погледу одређену мету достигну. Као што данас ствари етоје, не може се ни номислити да какав народ нолитично може напредовати , а да у народно-економном стању изостане. У колико је узвишенија мисија Србије на балканском полу-отоку, у Толико већхма има она да ради у нар одн о- еко н ом н о м п огл еду. Иољоделство, радиност и трговина јесу основи народне привреде. Развијаће пол>оделства постизава се поглавито добрим школама, којима се шнри образованост код земљеделаца. Већа образованост изазове и веће потребе, а веће иотребе рађају ириљежност, дакле већу продукцију. Постану ли у сељака веће потребе, то ће он сам увидети да своје производе и квалитативно поправл>а. На то највише служе добро уређени мајури (Мп81ег\\'1г1118сћа1'(оп) каквих би требало да заведе српска влада у сваком округу но један. Корисие су и популарие књижице о пољоделству и скотоводству. — Јер тек кад сељаци буду увиђалисами иотребу рационалнога рада, онда су тек од користи пољоделске школе и задруге. Но док тога нема, дотле ће ученици економних школа, као досад постојати општинским писарима, у место да су практични земљеделци. Радиност се тек развијати може тамо, где има техничких знања, а

што се тога тиче, то Србија врло хрђаво стоји. Самој је влади од потребе да себи такве стручне људе са стране доведе. — Досад је врло мало урађено што се тиче техничког погледа. Запатлијске школе и реалке морају се у сваком окружном месту завести, као што би од потребе било, да у Београду постоји виша техничка школа, али не по имену, већ у ствари. У таквом заводу не треба поверити дилетанту од сто струка седам проФесура, м'а он знао свирати у колико му драго иннггрумената. То су жртве што се изиекује од владе, и земљи ће се то стогубо вратити. Трећи је услов економног благостања народног развитак трговине. 0 развитку пол>оделства и радиности владина је дужност старати се, за развитак пак трговине ваља да се брину сами српски трговци а поглавити је то задатак београдским тргоцима. Опи не треба да чекају у том погледу иницијативу од владине стране, јер где тј говци таково што чекају од владе, да их опа поучава о њиховом задатку, шта и како да раде, ту трговачкога духа нема, ту неможе бити ни разговора о саучешћу у светској трговини. Српеки трговци треба да исгштају своје стање, треба разборито али уједно и енергично т])говачке задаће латити се, и постојано и иатриотично да узвишену мету себи стављају; ако тако поступају то ће зацело ту узвишену цељ постићи и свој и земаљски интерес неговати. Трговцима ваља само у томе да траже помоћи од владе, што у владин делокруг сиада , т. ј. да заједио са законодавством све то савесно испуњава , што се од добро урсђане управе очекује. Иииицијатива нак у чисто трговачком обзиру не спада у дужност владину , већ је то задатак трговачког сталежа. (Наетавиће се.)