Zemunski glasnik

158

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ. Земуи. Одавна је признано и усвојено, да: сваки посао, сваки рад изискује људе, који су му вољом и примремом својом одани, који су управо позвани да га врше. Без јаки, спремни и позвани сила никаква се ствар ваљано израдити неда, никако се свом усавршељу приближити не може. Ово иајвише стоји код гаколске ствари, коју само позване силе унапредити могу. Уверење то крегге нам и испити у овд. српским школама, који слободно рећи смем уопште на задовол>ство свију нас испадоше. Али некамије дозвољено да се и о поједипим разредима, у колико простор овог листа допушта, потање изразим. Први разред је свагда место , у које сасвим безазлена и неука дечица ступају. Ту им се дакле даје темељ, на ком ће остали учитељи зграду науке и практичког знања да зидају и ако овај добар ударен буде, као што са утехом казати смемо да га је наш г. учитељ тог разреда и умео и хтео ударити, онда ће главпа школа своју задаћу потпуно да реши. По овом првом испиту судећи имамо се у овом разреду на годишњем испиту лепом успеху надати. У другом разреду испит најејајније испаде а од г. учитеља, који је ове године тек први пут на пољу школске наставе почео да дела, имамо се многом надати. Ту смо видели, да у школи ваљан дух убучавања влада и дечица су све науке што им је г. учитељ својим вегатим предавањем у срца уливао потпуно схватила и на сва иитања врло добро, елободно и одређеио одговарала. Трећи разред исто је лепим успехом увенчан а особито нам је похвалити успех у науци ригаћанској, коју је г. свећеник св. Никол. цркве вешто предавао. Да и не спомињем свако ће зиати, да смо најжељније чекали да видимо испит у нагаем 4. разреду, да се уверимо да ли може нагаа главна школа децу како за будући практичан живот тако и за више школе ваљано приправити. И знајући како су деца неприправна у овај разред дошла изненадило нас јекад се уверисмо колико је свега ту свршено и то још сасвим темељно и практичпо. Истит овај , гато је сасвим добро и на задовољство свију присутних испао, јамчи нам да ће свака идућа година у овом разреду са бољим и бољим успехом се по-

носити и наша ће се главна гакола са школама тога рода ма које народности успоредити моћи. Једино би то овде приметити имали, да се из науке рушћанске слаб успех видео , и требало би да се ова што практичније предаје, јер просто учење катихизиски правила на памет, никада не може лепа успеха донети а штетно је како по дечије душевне моћи тако и по сами предмет, који би требало да им вечитом својииом постане. У горњов. школама испити задовољише свачије искање и г. учителгама можемо на труду само благодарити. Јога кад би тамо могао трећи разред засебан бити, како би деца у њему довољне припреме за 4. разред прибавила. И овде би било желети, да тамогањи г. свећеник катихизис практично предаје, јер се само таковим учењем добија чврсто знање веронауке. Сад да рекнем коју и о женским гаколама. Из онога гато је исгштивано успех се у сва три разреда добар показао. Истина да је задаћа женске итколе она иста, која је и сваке гаколе уонгате, али притом учитељице женских гакола морају овде јога и на женске дарове и характере па и на њихово опредељење искључиво презрење узети. Женска по своме природном онредељењу позвана је да три задаће у животу врши. Мора и треба да буде мати у породици , васгштатељица и учитељица своје деце и домаћица у свом домаћем газдалуку. С тима трима задаћама ваља женску децу још из малена у школи упознати и дати им поуке , како ће их доцније разумно и ваљано да реше. Поред тога треба да школа нагпу женску децу и за патриотичне Српкиње одгаја. Ми ни најмање несумњамо у трудољубље наших г. учитељица, но почем на овом испиту невидесмо, да је о свима тим најглавнијим задаћама женских школа гато рађено, држимо да су оне осталим предметима сво време жртвовале, па се усуђујемо своју скромну жељицу изразити: да се у будуће томе вигае пажње обраћа, с тим више што су женске стуб човештва, што ће од њих временом Српство матере добити, а добро и своме опредељењу сходно васпитање и обучене матере постају најбоље и најкрасније помоћнице у делу дечијег васпитања и однеговања. Све што рекох, рекох из чисте намере, да нам се гаколска ствар унапреди, а убеђењеми је: ако желимо што ггоправити, то га никако игпо-

ровати не смемо , ј ер само се тим начином до праве истине долази. Уопште велим: гаколе су нам из темеља поправљене и свака крајцара, која се на њих трошила буде, доносиће обилату лихву ! & — Пре неки дан држаше више њих избраних скуцштинара договор посаветовавгаи о томе, кога да бирају у управљајући црквено-школски одбор. А као тато чујемо, сложигае се сви како у погледу на претседника, потпретседника итајпика, тако и на остале скупштинаре. Ту би имали приметити, да не би никако одговарало репрезентантивном начелу, кад се не би при бирању одборника узимало обзир на она лица која получише највише гласова од народа! Сутра ће се у главној скупштини одбор тај бирати. — Из Ст. Пазова пигае нам наш дописник: У месту Војки убио је ономад из пугаке граиичар Панта А. Вују бирташа г. Васе Николића. Злочинство се то догодило због такве маленкости, да се човек зачудити мора пакосном срцу убице. Код реченог биртатаа играли су ту ноћ карте, и уоица узајми од убијеног три Форинта и да му његову пуптку у залог, коју је са собом имао. Кад је дан освано а он заиште да му да његову пушку, па кад буде имао новаца платиће му дуг. Биртага му нехтеде пугаку дати, рекавгаи, да је човек сирома, а мора газди платити. На то отиде убица кмету Арсенију. Кмет отиде биртагау да иште пушку, но овај не хтеде је ни овоме без новаца дати. На то се разљути Панта граничар рекавши: „Ето ти петице, одбиј колко сам дужан, па дај ми моју пушку." Бирташ му врати два Форинта с речима: „Ево ти Панто пунтке." Панта узме од њега пугаку из које га сместа убије. Из« дигаући рече убијени : Ух Панто, зашто ме уби. Ово се догодило у присуству више њих л>уди. На испиту рече убица само то, да му се црно на очи навукло кад је убио човека. — Осим овог сажалења достојног случаја немам вам ништа другог одавде јавити. Радње јопт од божића слабе су, премда смо се надали, да ће добро пролазити усљед берићета по земљоделце у прошлој голини. Слабо је било и сватови ових месојеђа у овом крају Срема. — Овом приликом хоћу да наноменем једну остарелу наредбу, уп])ажњавану у граиици , која показује како се ту јопт схваћа слобода радње. Гостионичарима је проиисано