Zemunski glasnik

233

— Федоре , Андрија , Петрушка! викну он. колико га грло доношаше, бр;-!о, брзо амо, ухватио еам лоиова, налиоца- • • Човек , кога је Аћим чврсто држао, конрцаше ее као очајник међ челичним наумоним рукама, но не могаше ништа учинити. Па и Федор дође у помоћ своме 'господару. — Фењер , одма Фењер ! донеси Фељер, разбуди остале, брзо, брзо, викаше Иаум. Ја ћу га дотле држати . . . ја ћу на њему седети, само брзо; донеси и конапац да га вежемо. Федор отрчи у кућу . . . а човек, кога је Наум чнрсто држао, није се више ни противио. — Није ли ти до.ста што си ми отео жену, паре и кућу, већ хоћеш да и мене упропастиш, рече он потмулим гласом. Наум познаде Аћима па рече: — Тако, ти ли си мој драги? Добро, добро; чекај само ! — Пушти ме , виКну Аћим, зар хшси још задовОљан! — Сутра ћу ја теби пред судом показати, да ли сам задовол>ан . . . и Наум стеже Аћима још јаче. . . Међу тим и људи са два Фењера и конопцем дођоше. — Бежите га! викну Наум строгим гласом. Раденици савладаше Аћима , подигоше га и везаше му руке наопако. Један од њих поче га псовати, али се уједан пут убезекну, кад у њему познаде пређашњег имаоца крчме, и погледа у друге. — Погле еамо, погле ! викнуНаум, разгледајући са Фењером сумњиво место — ето угљена у лонцу , суд нун запаљиве материје. Ми ћемо пронаћи , одакле је он ову запаљиву материју узео . . . гле! на и суво грање је навукао, и Наум врло пажљиво гашаше ватру ногама — зовнувши Федора, рече му, да пажљиво разгледа, да не ће још што год код палиоца наћи. Федор испремета све џепове Аћимове, који стајаше као етена, са обореном главом на прои. — Ево нађох један нож, рече Федор, извлачећи из Аћимовог џепа један стари кухињски нож- . • — А , а, мој драги! на шта то излази! викну Наум. Ви сте децо сведоци, да ме је хтео убити и кућу моју заиалити, . , , Ватворте га до у јутру у подрум, одатле нам неће измаћи. Ја ћу сам целу ноћ чувати стражу, а кад сване водићемо га нред суд , . , Ви ћете бити сведоци разумете л' ме?

Они одведоше Аћима у подрум и затворише га. Наум поетави два момка као етражу а сам оета целу ноћ на ногама. (ЈТаетавиће ее.)

аЗрта из Јкинота псппачког. & (Наставак.) „Кад сам ту Вене])у „второг изданија" угледао , стадох као громом поражен, јер у свом животу несам никад видео тако савршену лепоту. Иогледим јој оштро у лице, а она обори очи доле, а то ми се баш веома доиало, е сам мислио, да је још невинашце. Прође, а ја мало удаљен, за њом. Ка-д она то примети, нагне кроз све улице, преко, уздуж и унакрст, можда да ме заведе. Срећом несам баш ни ја овогодишњи" „„Вец, који се даје заварати."" „Па да бо'ме; те тако сам ти ја ишао узастопце, као верна сен новој мојој љубави." „„Дакле си се за,т>убио био у њу ?" и „Да шта ти мислиш ? — Видети је па је љубити — иоглед, само један, па — падај — —" „,,Е то је нешто брзо било , допусти ће[п ми дакле , да ти се дивим као никад досад што то несам."" „Фала лепо драги Апелесу! Е, ал' то ти је мој метод. Тврђаве и женскиње ваља у јуришу освајати, ко тако неће, остаће у шарагљама. Ал' слатки мој нријашко погле сад, како ћу да се тргнем из евојих сањарија , да се сва поезија у сувопарну прозу претвори. 0 , како би могао и помислити, да ћу се тако љуто преварити!" ,,„Ти ме учини љубопитним пријане." " „0 камо срећа да несам за њом крочио ни корака, како би сада сретан био и спокојан, а овако љуте стреле испробадаше ми срце моје, те сад крвљу капље на хиљаду рана." „,,Та де разјаснисе боље тако ти трипут имена Божија."" „С места, драги Рембранту, само ме пусти, да мало заборавим на своју несрећу. — Кад ме је тако водила непозната моја кроз разне улице, уђе уједаред у једну кућу; о Лало, та што то учиии!" „„До врага, па шта ти је учинила ?!" "' „0 много ми је учинила, разрушила ми је све моје снове лепе, учинила ме је бедним и несретним. Вар је баш морала тамо улазити?"

„,.Та реци ми бар камо је ушла? Је е' чуо Мерсјеру , скоро ће пући кончић о ком ми виси стрпљење моје."" „Добро, казаћу ти дакле; ал' молим те немој се поплашити , ко ја штО сам ее упреиастио. Помисли само, ушла јеу — „заложницу." —!" „„Е то наравно да је мало смешно; ал зар не иду тамо почеето и најпогатенији људи а ти не знаш за што је она тамо ушла? —"" „Та шта ће ми то да знам — него кажем ти брате , све се женскињо искваршпе , од кад је на крмило стала та Маркиза де Монтеспанска с њени проклети распињача . . .! Ал чекај, још несам свршио. Дакле кад се тако моја лепа изгубила , а ја. ти као год поливена пудлица остадох. Повуче ме неко за капут, окренем се и угледам моју пајмилију Нисету Делвоску , моју суседкињу, што не може да пропусти, а да ми сваки боговетни дан не назове „добро јутро." То ти је једна од најдивотнијих намигуша париских е ђаволастим погледима, пикантним цртама, дражесним понашањем, у простом па увек укусном оделу; једна од оних створова, што ти не знају за ништа друго, до ли само за „курисање" или по нашки удварање; које несу челичне , које су крте, и у којих срце неје санта леда с алпијеких гора, коју не би могла растопити љубавна жеравица с егшатора. ,Добро ј.утру, госиодине Мерсијеру,-рече митозмијче е осмехом, што ти га не умем описати, ,па како сте ми? — • Ретко се нешто виђате, е би скоро помислити морала, да сте страшно оптерећени пословима.' — Та да бо'ме, страпшо сам у послу, драга Нисето , рекох јој , гледајућ' како да је се отресем; ето и сами видите, да се веома журим. ,То не би рекла; јер ви бо'ме подуго већ овде стојите.' — Ја? Не би рекао. — Збиља, ал и ви сте ваљда накани да уђете у ову кућу, у коју се изгубио беше буктећи мој гглам. - ,Р1есте ваљда намерни да ме вређате, господине Мерсијеру, а притом знате Фала Богу ви бар, да је моје владање примерно , а да не еам баш и разметуша.' — Та како би могли и помислити само драга Нисето, да би ја вас увредио? рекох јој у мучној запари , надам се, да бар досад не бејах никад грубијан." „ „Ти еи јој дакле ипак морао бити некад и љубавник? —"" „Внаш , како се узме , по кадкад сам јој по мало ласкао, по кадкад и по који пољубац измамио , у опће