Zemunski glasnik

238

још једнако трајаше дебате о адреси на престодну беседу. Сваки сматра те бескрајне говоре за излишне , кад је ствар готова, да ће се адреса деснице примити. Од истог дана ступио је у живот и нови судски поступак у Мађарској. — Услед апелован.а браниоцараскнеза Карађорђевића решио је другостепени мађарски суд, да се оптужени пусти из затвора и да се може бранити из слободе, но то на основу положене кауције, коју је дао г. А. Чарнојевић, зет мајора Мише. — У Љубљанској околини па и у самој вароши дошло је пре неки дан до ексцеса између немачких чланова гимнасгичке задруге и словенских сељака, који с_\' на силу отели онима барјак задруге немачке боје. Дошло }е том приликом до крви, те је жандармерија а најпосле и војска морала посредствовати. — И у неком селу близу Вараждина у Хрватској бегпе пре неки дан крвав сукоб сељака са војницима. Било је неколико мртвих и много рањених једне и друге стране. — Прошли понедеопик држаше код Прага више од 2000 раденика чешких свој митинг, на коме закључише да ишгу, да и раденици у сабору и у варошком заступништву буду заступљени. Митинг је био у највећем реду. • — Наступио је мртви сезон. Из Беча јављају , да су многи државници отишли у купатила и да ће државни каицелар Бајст до који дан ићи у Гасгајн, како буде све спремљено за делегације, које ће се, као што је јављено 1. јула п. р. у Бечу састати. Најзнатнија појава ове недеље у Бечу беше долазак вице-краља мисирског, који ће са својим министром спољашњих послова обићи и неке друге европске велике престолнице, на ће се после неколико недеља бавити у некој Француској бањи. Говори се , да му је цељ путовања та, да позове владаоце лично на свечаност, која ће бити на јесен приликом отварања сујетског канала. — У Риму праве велике припреме за васеленски сабор, који ће се тамо држати декембра месеца ов. г. — У Француској још траје узрујаност духова због избора посланика за скупштину. У провинцији је дошло по где-где због тога до екцеса и

до сукоба са власти. У једној вароши направише и барикаде, које је војска за тили час порушила. — У Шпанији још ништа није решено у погледу на будући облик државе и акоје монархична странка већа, која проси по евроиским дворовима за себе владаоца, но нико се досад не хтсде те сумњиве части примити. У сабору ншањском открилоје министарство једно вандалско дело пређашње владе. Нестало је из земал>ских музеја око 750 комада скупоценихслика старих шнањолских сликара, које су но свој прилици продате Инглезима.

Земун. Данашња главна скупштина, сазвана с тога . што избор посланика земунског г. дра Ј. Суботића виша власт не дозвољана, ]>ешила је једногласво , де остаје при своме избору, почем је законит, и да се огради против свакога утицаја, који 5и повредио закониту автономију огнптине у црквено-школским делима. Уједно је оиуномоћила председништво, да изда пуномоћије г. Суботићу и то поштОм, ако овај пе би лично амо дошао Скуиштинара је било 55. а преседавао је г. др. Ј. Миланковић. Од мађистрата беху изаслати г. г. каиетан-аудитор, Роб, ком. адјункт Орељ и пол. комесар Блум. У идућем листу донећемо опширно извешће о тој интересантној седници. — Синоћна беееда беше врло мало посећена. Но како ће, кад је до мркле ноћи киша пљуском падала. Једва да је било сто.особа, међ којима вишм браће из Ианчева и Београд. Сав распоред добро одпеваше, особито је ирви и трећи збор дивно одпевен. Веома се допао иублици и двонев из опере Велизар" што певаше гг. Гавра и Петар Јанковићи. Наша невачка иадруга лено нанредује, о томе могли смо се синоћ онет уверити.

НАРОДНА ПРИВРЕДА. Беч , 24. маја. (Тслеграм.) Шеннца у Ђуру : моришка 80 '/,-Фунт. по 4.8о, санатска 87-фунт. по 4.95 , у Бечу банатска 87/88 -Фупт. по 4.85 , 86/89Фунт. ио 4.90, ст. београдека у Најсидлу 87- ф.унт. по 5 .10 , визелбуршка у Бадену 87- фунт. по 5. -. Ватска раж у Флорисдорфу 80/81 -Фунт. по 3.50. Мађарека зоб, траниито, 45 -Фунт. по 1.88, 50 -Фунт. по 2.20. Нромет у шеници 25.000 мсрова. 111 ЗемЈн, 24. маја У данашњем листу износимо читаоцима обични преглед радње како наше тако и

панчевачке штедионице за месец мај. И један и други од тих младих завода је постигао највећу циФру своје радње у овом месецу. Обрт зем\нске штедионице био је 46.161 Фор. и 57 новч. а панчевачке џинску с\му од 111.940 Фор, и 37 новч. показује. То су дока.зи, који иотврђују не само да ти заводи ностојати могу, већ да је прека нужда била да се још одавна заведу. Види се колико су досад силни канитали остали бесилодни а нри свем том зелеп.аштво је цпетало код нас већма него игде. Контрасти се дакле додираше а ту на штету народне привреде и оних, који раде и са туђим каииталима. Корисни ови заводи још више ће се развијати а напредак њихов скопчан је са нанредопањем економног стања нашег краја. Тек је ово ночегак и док корист тих завода још већма упозна народ распростираке се јвихов уплив на све економне одношаје наше. Још има силних неплодних капитала како код нојединих тако и код корпоранција, који леже неплодни , закоиани у еандуцима, уместо да се уложе у корисна подузећа, за која иаш нредел широ| ко поље показује. Какве су грдне суме, које неплодно по где-где леже, пОказује овај случај. Белегијска црквена општипа закључила је да положи своју готовину у нашу штедиопицу. У след тога дошли су јуче овамо г.г. председник Јован Ранковић, подпреседник Ђока Пуљевић и одборник Стева Суботић са ваљаним евештеником својим г. Тарбуком и донеше 8000 Форината, коју знатну суму предадоше штедионици. Ови су новци били досад без икакве користи а уверени смо да таких случајева има доста. Колико је то штетно по народно имање! Овом ириликом да јавимо и то, да је измене штедионичког устава во|ено министарство потврдило. Од сад дакле може се добијати код штедионице новаца на два меничка иотписа. У вторник окрену се време, настуиила је обиљна киша, кој.а скоро непрекидно траје и сад кад ово пишемо. И темнература се знатно снизила, у четвртак у јутру показивао је термометар само 8 гради топлоте. Као што се чита у иовипама било јс кише свуда ио доњим крајевима. Те се иољоделац нема више бојати суше. Јако је нлодно време и по свој Германији и балтијским провинцијама ]\уским, где су свуд изгледи на жетву добри. У Француској и Инглеској нанрогив боје се, да