Zemunski glasnik

302

Д а в а н. е.

За набавку ствари . . .

ф.

4.80

Новраћено на~уложнике

24920.12

Камате од уложених капитала .

158.19

Зајмови на непокретности .

34793.53

Есконт. меница ....

75263.09

Зајмови на залоге

8662.—

Ванредни зајмови ....

2448.55

За штампарске ствари

257.46

Разни трошкови ....

89.20

Плате званичницима

700.—

Награде

39.—

За кирију

175,—

Непосредне гатемпларине

3.80

Готовина 30 јуна 1869.

32508.45

ф. 180023.19 Овај преглед доиста показује леп напредак у радњи штедионичкој; но да би се то још боље видело, сравнићемо садашње стање са оиим при концу лањске године, јертаће слика тек напредовање овог нашег завода показати. Б. СРАВНЕ1БЕ ИМОВИНЕ.

1869. год. 30. јуна Потражнвање.

Наметтај и набавке Зајмова на непокретн. Меница есконтованих Зајмова на валоге Ванредних аајмова Штампарских ствари Готовина благајне

ф.

1157.30 95291.50 47375,7024— 1229.24 950.01 32508.45

ф. 185536.10 Д у г -

Акцијст«е главнице . ф. Улога ваједно са капиталисаном каматом „ Прененгених камате од еск. меница . . „ Добитка п

20000.164394.55 516.19 626.36

1868. год. 31. дец. 1152.50 61906.93 14400.762,— 59.70 777.75 17543. ф . 96601.88 20000,76484.79 117.09

185536.10

96601.88

Још да видимо, да ли је било користи по акцијонаре од штедионичке радње. То ће овај преглед показати. В. СРЛВНЕЊЕ ДОБИТКА. Р а с х о д. Камате од уложених капитала Разни троткови . Плате званичницима Кирија ...... Добцт првих шест месеца 1869. .

II р и х о д. Кадате од зајмова на непокрстности Камате од еек. меница Камате од зајмова на залога Провизије и пиеарине Камате од ванредних вајмова

Ф. 2513.85 „ 89.20 „ 700,, 175.п 547.27 4025.32 . 2497.38 808.55 56.78 640.96 21.65 . 4026.32

1Т1 Земуи, 19. јула. У прошломе листу И8ЛО/ЈСИ.Ш смо кратак преглед о резултатима исетве, којаје свршена више-мање свуда при згодном вре1\гену ; сад ћемо да говоримо о изгледима за житну радњу. Ова неће бити особито жива, то је бар мнење по свима главним тржиштима и од св} г да јављају да цене попуштају. У том смислу долазе извешгаји из Пеште, Трста, Аугсбурга и Лондона, а што из. Париза јављају, да су цеве брашну чврсте, то се мора при-

писати маневрама на берзи. И из Америке долази још непрестано лањска пшеница у Инглеску а то траје још од пролећа. Великоме експорту хране не можемо се у опште ове год. надати и само ће се држати иа цени она ишеница, која је добра у коју млинари троше; јер је све већи износ брашна на запад и нреко мора у Бразилију. Док је лане свега око 3200000 цената брашна изнешено из аустријско-угарске државе, првих шест месеци ове године већ је изнесено 2700000 цената. Добили смо данас са свију главних житних тржишта телеграма, који за стагиацију у радњи са храном јављају. Само пз Пешге јављају за неку живост, особито у обзиру на кукуруз. Али уједно јављају и за узрок тој живости: конјуктуре због природне околности нису данас толико меродавни. И код нас врућина већ несносна је постала, али за кукуруз још дуго није погибелна. Термометар показује 29 ст. у ладу.

Сисак, 1б.јула. (о. д.) У недељу 23. о. м. била је овде основна главна скупштина уписника граничарске конзорције. Присутни чланова било 36, који су још дру.ги 89 чланова заступали. Од друге банске пуковније послан беше г. мајор РудолФ Лушински као државни комесар. Као председник буде изабран г. Иг. Батушић а као перовођа г. адвокат Мате Ивић, који на позив председника у неколико речи растумачи задаћу те скупштине. После тога ириђе се к расправљању иојединих предмета и трајала је дебата од 10 сахата пре подне до 2 сахата после, а од 3 до 10 сахата у вече. Најглавнију дебату проузроковала су три од г. М. Ивића заметнута питања и то: 1. како да се у склад доведу уписивања од провинцијалаца са принципом граничарске конзорције; 2. да се два шира одбора изаберу и то једног засремеко-банатску, други за хрватску границу, који одбори из свог круга но два члана за ужи одбор имају бирати; 3. у каквом размеру морају стајати граничарски гласови прама провипцијалним у том ужем одбору? Сватри су питања у смислу предложитеља са већином гласова решена и то после дуге дебате, у којој је бранио своје предлоге г. Ивић, дочим г. Јакић и Урица томе противници беху. Решено је, да се уписани провинцијалци као чланови из тога узрока признаду, што су они иоседни-

ци у граници, или у тој земљи рођени, или ту станују, или пак што због својих послова у граници одногааја имају, па су и као стручњаци нотребити, да се у виду имајући послови добро обапе; но да даље из провинцијала нитко уписник бити неможе, дочим за граничаре рок уписивања још и дал>е се продужује, прем ако је свега скупа близу три милиона уиисано. Ово је из тог узрока закључено, да што више граничара участвују, зато се може и на 200 Форината уписивати нод првашњима уветима. Скупштина реши: да два шира одбора постоје , а то један у Сиску, други у Земуну и сваки одбор из 12 чланова. За земунски одбор именовани су: г.г. В. Василидевић, М. Ивић, Коста Поповић, И. К. Сопрон, Вићентије Ристић, Милутин Живановић, И. Д. Николић, Б. М. ВајФерт, Ј. Хубер, Гавро Барако, Хорват и Панаотовић, ова два из Митровице. Треће питање буде решено: да пј и сваком већан.у ужег одбо|)а најмање три граничарска нротиву два провинциална гласа присутно биги морају, и да се глас г. Амброза барона Враницана као изабраног председника неможе за граничарски сматрати. Исто тако буде решено : да се глас изабраног подпредседника г. А. Јакића само као провинциални глас може сматрати. Као што сам чуо г. барон Враницани примио се је председништва и жели, да се што п{)е одбори конштитуирају, усљед чега су одборници на састанак за 23. о. м. позвани. Оволико о тој в|)ло живосној скупштини, која тек што је постала, позорност већ на се обратила тако, да су чланови некојих других другатава у Сиску иохитили. да, ако је могуће Фузију са граничарским друштвом склопе. Но забадава дођогае, јер о томе нико ни говорити није хтео. Рад је започет , желимо да му за онај случај , ако се ш\ме раздавале и друга нодузећа започела буду, сретан успех буде. Јер покрај све вике некоје ваше госноде, која и незнају о иему се говори. исповедам, да је боље да та подузећа у граничарске руке падну, већ да се туђини с нашим благом и нашим радом богате. Јели нуждио да се гауме нродају или не, о том питању могу разна мњења бити . али никако не може се донустити . да онај с разбором миели, који жеаи, да се тај посо конзорцији из границе не повеЈ >и, ја хоће тобоже у корист границе да говори.