Zemunski glasnik

У Зе>™, 14. соптелшра 1860.

ГЈАСНИ

Земунски Г.чаеиик излазн Недељом у јутру. Цена му је годишња 5 фо - Предплату на Земунски Гласник прима изАустрије Сопроновансчатља рннти у банкнотама ваједно с. поштарином или достављан,ему кућу. За у Земуну, из Веограда и унутрашље Србије г. Велимир Баложићу Беопредбројнике у Србији стане лист овај дукат цесарски с поштарином. Број 46. граду. Предбројници из Босне, Херцеговипе и Старе Србије предброје 8а Босну, Херцеговину и Стару Србију 60 гроша турских, ван турске се у плаћеним писмима код унраве вилајетске печатње у Сарајеву. Бе поштарине, коју предбројници сами имају плаћати. новаца никакве се не уважавају наручбине.

„Све за народ." Друштвена студија. Нанисао *** у Београду.

I. ,.Све за народ", то је она Фраза, која се непрестано члје, коју сви и сваком приликом Ј1 отребљаиамо. Снаки онај кога се иоле тиче напредак народа нашег не може да се уздржи да му срце не заигра од ј^адости кад чује где се тако збори ■но владиним круговима. Наше нуб.шцисте никако се др.укше и не изражавају а официозни листови пренуни су таких реченица . . . Нико дакле не може да се усуди да каже да то није наше „иолитично в Ј е РУЈУ-" И доиста згодна је то Фирма за коју неке наше назови-демократе заклањају , па „преиспољњени" жаром најсветије ствари са високе тачке политичног гледишта свог светују да поставимо темељ слободи среством јаке владе. те да се као она послушна деца бацимо у „лоно" строгом а праведном сгарешини на милост и немилост, е да би нас потомци гологлави благосиљали. На Те речи назадњачког суверена дигне се једаи од „верњејших" поданика, те под образином „свесне омладине" не само свечано протествује противу неразборитих поступака млађе браће већ и „апатемиша" посла њихова, а заборав.ва да папске буле сада слабо в]>еде . . . Па они опет „све за парод а с па]>одом. . ." Тетко опом ко би се уоудио да упита „које крив?" На њ би гракпуло цело јато мрачњака те би се и;унели да ог])апиченог умовања свог, т. ј. да је спему време кривО. Послаиица нових апостола ових сваким словц.л! предикује да би

затуцаних нетних Јкила

н.ггуре снету недопошче

грешно било и помислити да нам требају каке реФорме док нам их сама влада не понуди. Па тада неки од њих из свег грла вичу: „требају нам реФорме да како!?" А неки као верни тумачи својих окорелих начела или што се боје да то није како „искушеније" још једнако вичу : Не требају нам никаке реФорме, нисаке промене и новачења! . . . Као докаа н|)енагливања за слободом наводише Грчку и. т. д. Па о. ет они сада „све за народ а с народом". Ми сви хоћемо велико српетво . . да нам народ буде сретлн и велики . . . Па како ћемо то да извршимо? Разуме се ако радимб све за народ а с народом. Дајмо народу слободу па ћемо га усрећити! веле напредњаци. Држава је нешто живо, она потребује хране — без хране малаксаће њени чланови — а та дивна храна, цигли дар од неба човечанству , зове се слобода . . . Но је ли та прва основица довољна да се изврпш она велика мисао да нам народ буде сретан и велики? Ми евечано одговарамо да јесте. Широка мисао слободе истинске обухвата и натицање у вршењу свега оног што је добро и корисно, што је за народ. Натицање пак може само онда да постане када слику правог патријотизма пред собом имамо и то свагда свету на видику. Та слика тако би дивно упливисала на истински напредак да би тек тако цео народ опојен светом мишл>у чисте самосвести кликнуо: дошло је време хајдемо напред! . . . В;1Л>а пам призпати да и ђеогрпФски ноложај великог утицаја има на то што један народ брже или ј спори.е корача Но хоћемо ли зато I < ву кривину да бацимо на ђеограФ| ски положај?! . . . Не — боже сач\вај! То би било безмиш.т->е кпк.о се само зимислиги може. које одмах излази на видик чим пажливије

сврнемо пажњу на ђеограФски положај и стање других држава. „Па то што Инглеска напредује такојако то није никако чудо, та њен ђеограФски положај повлачи за собом и благостање!" Тако ФилозоФишу неки. Али та господа заборавл>ају да су становници те исте Инглеске живели негда у полудивљачком стању и то баш тада када еу Јелини до врхунца довели народску у метност и производњу. У зрок дакле који чини да народ један крај свих згодних прилика тоне у кинеској нерадњи а други и без тих п]>илика напредује - узрок тај велимо, лежи у самом становништву. Такоја земља има згодиијег положаја од Турске? Кључ европске трговипе а готово и свецке у турским је ]>укама. Толико мора запљускују покрајине њихове, доведе их у додир са целим образованим светом. па опет Турска у тим сјајним огледалама светске ироизводње ^а,гледа само етвоју слаботињу-нерадњ;? \ материјално и морално банкротство. А тојезато што њени чланови немају никаке слободе а и управљати не могу с тим толико да се хвале, јер су сви изреда оковани ланцима љутог Фанатизма, немарности и лењости. А шта ћемо ми ? Не смо кадри да створимо згоднЛјих прилика ђеографских, а нужно је да се народ доведе у додир са другим народима. Зато нам могу на руци бити само два срества. Или да ми у стране земље путујемо те да приевајамо искуство других народа или да намамимо странде да нас походе те на тенахни од њих да примамо све што је корисно. Да би могли у стране зем.ке да путујемо ваљало би нам виш-е новаца, а да би странце у ппше земље намамили ваљало би нам више умешноети. (Наставиће се.)