Zemunski glasnik

368

Краљ Гргур. Високо се уздизаше горостасиа стена. Подпожје њено исиираху пали Клидови. Вј ) хом својим завила се беше у магловите облаке, а значајност љезину овековечише аЈ)Фе Осијанове кад он певаше удаљеној Баклути. На тој стени беше негда двоЈЈац КЈ )ал>а ГЈ )гу })а. Снажном Ј )уком владаше кнез у Шотландији, јуначки је извојевао себи поштовање околних кнежева. Али сво доба младости као и почетак старости своје проведе у ратовима и немирима. А кад се једном 1вегова влада ослони на тв])де темеље, кад се благодети мира ио пољима излише, кад више не беше непријатеља, кога је савлађивати требало или гфед којим _је задрктати ваљало, кад се нпцратише тихи осећаји у груди хва.т.ених Јзатника: после свега тога на овој стени кнез одпочиваше; на њој је наЈЈтдије боравио по свом обичају, пу штајући бодром оку не би ли на далеко у дал>ини угледало што год што би неиозиату нразпину у прсима његовим како испунило. Докле ти око допретн могаше, његовом се мигу сва земља покораваше. Уда.вепа Ирландија слала је данке и намете, побуђени, обеснажени беху суседи инглиски. 0])ужје, сребро и злато на гомилама лежаше по дворишту краљевом ; храбри, очеличени борци мотјјили су на миг његов; арФе љубазних песника (минстрела) ој >иле се пјји гозбама његовим, кондиј)и се изливаху слатким виновим соком, па опет незадовољно око краљево отимаше се у даљину, и тражаше да докучи непознате жеље. И оиет изнеше таласи на обалу богато натоваЈзене лађе, и опет се заори у дворишту песма старих иесника (барда), и опет се кондири вином испунише; али опет око крал>ево луташе незадовољно којекуда и монарх нагињаше на усамљеном станишту на зеленој стеии. А погдеди му се уставише пј)и подиожју стенином, куда пролажаху некн кићени сватови с леп јшшвим барјацима а од веселе свирке њихове ој )ила- се гора и планина. Гомила но избор лепих девојака пратила је младу заручницу, радост и весел.е снуда се разлегаше. К|)ал> се враћа у своје баште и зелене хладинке, но у њима налазаше иеку пустож, неку самост; бега одатле у своје двоЈ )е, но и ту га сусреташе нема тишина, која за њ'га никака учешћа немађаше, а у спаваћим одајама не беше ничега, што

би му ноћно ћутање одагиати могло. 1'ада искупи око себе поглапаре своје царевине па им овако говораше: „Хвала илеменитим нодупиј )ачима трона мога. хвала вашој јуначкој десници, моји витезови, хпала вашој мишци која ми номаже да сатрем непријате.ве моје цаЈзевине; благословом мир веје по нашим пољима; али јевремеда лавров венац, који задобисмо, мијзтом укЈ >асимо. Већ мину половина живота мога, а црне ми власе с.едети сташе. За то гледајте нека ми за сву трудбу буде награда рука које лепотице. Потражите ми по мојој земљи узвишепу цуру честитога рода, достојну кј >уне шотландијске, а како ће бити госпођа краљица над поносним госпођама шотландијским, то нека је бисер међу девојкама!" На то све жијјо похита да са свих страна доведе пред кра.ва лепих, младих девојака; но што их се више у предвоЈЈЈу његовом искуп.т.ало, у толика увећана драгост његова све му више избој) пометаше. Кад ето ти гој)дог Дуглаја са сво1е две кћејзи. којима ни иланинске виле неби друге биле. Већ крал> Гргуј) шћаше п])ужити венчапи прстеп црнпурастој Магдалени Дуглајевој, која очи смерно к земљи об.ираше . али се истаче и])еда њ попоспи Дуглај. земљи клече па му говорити оде: „Почуј ме краљу господаре: Ја не видим да су се искупиле све девојке твоје цаЈ )евине, које би биле достојне да твој скиптар поделе. Бисер, који си захтевао још је скривен у завијеној тихој љушчици. Ма колико Да '1 и се чине ваљатне све ове цуЈ )е из твоје краљевине, ма колико ти се око уставило на једној што мој живот краси, све бадава, нема равне Ружи Ероловој. Одкако се стене шотландијске из мора уздигле , нико јој друге видео није. Мало је за њу да земаљску лепоту краси; високо узвишена над сваким смртним чини ми се да ње није вредан ии један који нема на глави круне златне. Она се једина родила да краљица буде!" Ужурбаше се барони и мутним оком погледаше у поносна Дуглаја, али се ни један не одважи да посумња о истини коју им изнесе, јер сви, хтело им се не хтело, морали су признати да Хапријета Еролова беше најлепша међу лепима. Крал> веЈтан својој ј )ечи , да ће најлешпој своју кј\уну н])ужити, пошље посланике Лорду Еј)олу и поручи му да своју ћерку обуче у свилу и кадиву па да је пош.ве у дворац краљев, да с њиме круну и

скиптар дели. Кад је лорд примио краљеие иосланике. и п|)оучио пи смо његово , којим ее ујемчаваше висока част дому његовом, план\' гњевом на ссбе самога, што беше обећао руку своје лепе Хаиријете лорду Атолу. Но за тренут пробуђено славол>убље његово учини те беше готов да иогази своју задану реч; да своју ћерку уздигне на краљевски иресто , да се тоии од милина гледајући толику славу која му ћерку очекиваше , све то беше за њ'га нека веома дражесна примама; што је до дубоке старости био чувен да своју Ј)еч као светињу штује, то је сада мо])ало пасти нод тешким искушењем. Ло])д Е])0л ногази евоју задан.у реч изговаријући се на своје вазалске дужности , и науми да се без оклеваља покори за 11овести к] >ал>евој. Међу тим је лепа Ханријета сиоје свилене косе нлела у танке плетенице и нопевала красну несму своме драгом лорду Атолу. .V песми је извијала д]>ажи а дииоте Ирских го]>а и нлаиина: певала је ј >уменим Ј )У /1;ама, плапом пебу, жубојжавим потоцима , сва јој иј )ирода одјекиваше у раздраганој песми љезипој, па за то из свег срца певаше дивотна Хап])ијета. 0 па да ли се и сада задЈ>и-сај{аше по тим висовима лепи , храбЈш Атол , коме она ерце и Ј )_уку ноклонила беше, да ли она и сада по свом обичају све снове будућег благовања ио тим на далеко догледним висовима сањаше? Још она весело невукаше своју милу песму кад на један пут стуии пред њу седи отац са заповешћу, да с том омиљеном јој песмом за навек умукне, јеЈ) лој)д Атол није више веЈзеник њезин. Иобледевши упЈ )е Ружа Ерелова своје за час ј )асплакане очи у свог оца, који јој ту страхоту заповедаше; и она баш као љиљан, који севеЈша олуја у цвету задрма обори к земљи своју кЈ >асну главу, и туга јој велика иа срце паде кад јој отац и дал.е говораше: „Мој је живот у опасности. Мој краљ и господар захтева те себи за невесту; на тебе се осмешкује круна шотландијска. Ие смемо се усудити д])укчнје , већ му заповест исиунити моралЈО. Ио тој заповести ти ћеш бити госпођа кра.вица, хтело ти се не хтело." Али Ружа Ерогова пј )пкупи сву своју сиагу па одважно оцу одговори; Моја је веЈшост дата у залогу, као што сте и вн дали вашу часпуреч; ако ишта КЈ>уна и скиитар најман>е ме нривући могу; заручница »раброга Атола загришће само оног