Zemunski glasnik

396

Борац у два света. Коварна гуја — затзист — попела се до највишег и најсветијег; пред чим се клања човештво и што историја са поносом прича , она ја све својим гнусним отровом наквасила и окужила. Међ хиљадама хиљада примјера наводим само Демотена и Оципијона, Сенеку и Сократа, Башингтона и Боливара. Цигла Кошћушкова крјепост неоскврњена и неокаљања савладала је тог демона и сатрла је клеветању отровни жалац. „Мора човек и да га мучи — и обожава," говорили су о њему његови непријатељи. — „Кад би ми и главу одрубио , морао би му подићи величанствен споменик," одговорио је цар свију Руса, кад га натовараху, да би боље било заробљеног вођу обтужити и осудити као бунтовника, него га пустити слободна. Кошћушко је рођен 1746 год. а васпитао се је у Француској. Кад је букнуо северо-американски рат он је био пољски сатник. Велики његов ђеније није могао у њему мировати. Замоли за отпуст, кога добије и одма одпутује у Бостон, ђе ступи међ борце за човештво под управом Вашингтона. Млади Пољак поста помоћником главног вође, и борио се у свакој прилици као разјарени лав. ЕБегова храброст, његова одважност, његова вјештина и врла значајност прибаве му пријатељство Вашингтоново и ЛаФајетово. Франклин од како га је упознао дружио се с њиме понајвише. Сви северо-американски ђенерали и државници одавали су му сваком приликом заслужну почаст. Кошћушко и ЛаФајет били су једини Јевропејци, којима је скупштина изрекла захвалност ослобођеног народа, и које је она одликовала са почасним ил1еном „Цинцината." После свршеног народног ослобођења у новој земљи врати се Кошћушко опет у своју домовину, и убрзо буде поглавица оних људи, који су се трудили разгранату и угнетењу домовину ослободити и избавиги од крајње пропасти. Кад се уређивала 1789. год. народна пољска војска сабор му повери управу над једним оделењем. Он онда разложи користи од слободног устаВа и ревносно се одважи за велику борбу противу много веће силе њихових суседа и непри■јатеља , који су се трудили , да се што пре пристуни последној деоби пољске краљевине. У ратовима 1791.

и 1792. год. Кошћушко је сабрао лаврове венце. Са 4000 момака пољске народне војске он је издрлсао за двадесет часова навалу једне чете од 16000 све старих и извежбаних руских војника код Дубјенке , и срећно одмакне са половином оставше своје војске к главном стану. С тим је показао какав је негов велики дух. Кошћушка шћаху да поставе за врховног заповедника. Слаби и немоћни крал> Станислав изгуби сву одважност за даље опирање много претежнијој сили непријатеља, те се у својој невол,и и очајању преда милости царице Катарине. Г1леменити Кошћушко , немогавши да поднесе љагу своје отаџбине, да оставку на своја звања и настани / се у околини Липиске у години 1792. Велики преврат у Француској баш тада слављаше своје надмоћује над савезном Левропом и Конвент прогласи Кошћушка почастним грађенином Француеке , и закаже наР°Д.У Д а га уважава, као свога најплеменитијег госта. Но Кошћушко захвали на топлом одликовању, јер није о ничем другом мислио до о поруги свога народа. Доцније се скупе неколико људи из најбољих породица око Кошћушка, и они се договорише да помоћи народног џреврата изгоне непријатеља из отаџбине, и да предузму одсудну борбу за слободу и независност. Савезници приправљаху се у највећој тишини, ником неказујући ту свету тајну. Рат је беснио по свој несрећној Пољској. При свем том што је вођ пољски добијао битку за битком, опет мораде Пољска иропасти; јер се све више и више војачких чета нагомилаваху на заповест царице Катарине из њеног пространог царства на међе краљевиНе пољске. Пруси навале са запада, а Аустријанци принуђени околностима сјуга. Овако силним непријатељима није могла да одоли сила народа пољског. Коћушко, принуђен бранити се на све стране, мораде разкомадати своју војску, а те поједине чете беху једном побијене и савладане. Кад су Пољаци под вођом Сјерановског у септембру 1794. год. у дводневном боју код Брзеца у Литви потучени били од много пјетежнијих Руса, ступао је Суваров са свом силом у средиште несрећне краљевине. све пред собом ронећи, кршећи, рушећи и палећи што би му на путу сметало. Коћушко је највећом напором око Варшаве сакупао 21.000 момака понајвише на-

родне војске. Храбро к јумлпки сту* пао је противу Руеа и не рачунајући на много већи број непријател>а, који су се још већма храбрили, што су били већ многе битке задобили и сабрали лаврове венце. Дванајест миља од Варшаве код градића Мачијевице састаше се обе војске и ударише се снажно 28. септембра. Руса је било 80.000, а Пољака само 20.000. Три пута јуришали су Руси на пољску средину, и три пута беху редови руски проређени од картача и три пута су били сузбијени од Нољака. Пољаци стајаху као кладе, пред њима се ваљаху гомиле руских левЈева. Сад позове Суваров резерву, те сам поведе их на јуриш са удвојеном силом. Јуришајућа сила била је таКо жестока, да су редови Пољака били пробијени и сузбијени. Сад се заметне очајна борба: четворица наваљиваху на једног. Узалуд су била сва чудеса храбрости и јунаштва; усалуд је пало 10.000 све по избор Пољака; нољске чете беху ипак растурене; већина ђенерал и часника лежаху мртви или тежко рањени на бојишту само Коћушко седећи на коњу још се је борио у најжешћем боју, храбрећи евоје војаке, својим примером и громким гласом заповедајући. Из пет. рана већ |е текла крв овом борцу за сЛободу, ајош му севаше у десници крвави мач. Али наједанпут га згоди кобно зрно у јуначна прса, -- мрак му падне на очи, те болним уздахом стропопгга се с коња. Руси га нађу испод хрпе телеса и одпрате га као свога заробљеника. Пољска пропаде! Суваров узме многе градове јуришом и окаља своју славу нечовечном суровошћу над савладаним несрећнима. Варшава се предала 28. октобра. Пруси продираху сведубље; аустријска пак војска дође до Лублина, остало заузеше Рус-и. Наста и трећа деоба Пољске краљевине. Све се зави у црно и неста самосталност пољског народа. У поступку с ухваћеним витезом и с његовим друговима види се карактер царице Катарине. Опојена својом побједом, баци их у тавницу, и бедни сужпи угледаху сунчану еветлОст тек по царичиној смрти. Цар Павле II. отвори тавнице, зовне Коћушка предасе, дај /ћи му његов мач ; али витез одговори: „Царе, непримам мач, кад немам домовинне!" и нигда више није носио оружје. Цар Павле иотрешен тим одговором, поклони многе земље Коћушку, који је све евоје добро положио на жртвеник премиле домовине. Али он и на том захвали