Žena dvadesetoga veka

88 еј

да гледам ник ога, говорпо 6 он. Ти си ми доста, да не морам видети никога! И одиста је гледао само њу. По повратку, настанише се у улици Медичијевој, одакле се види сва лепа башта Луксенбуршка. У нови стан он пренесе намештај из свога пређашњег стана, и остави новој домаћици старост да намести што још недостаје. У овом, за њу новом, послу она је грешила врло много, ми том су се њих двоје доцније од срца смејалп. А кад јој је нешто пошло за руком, она је ишла звати своје родитеље да им се похвали, и они су је хвалили без штедње. Дође породица, а умножи се п имање. Емило уђе у савет адвокатскога реда. На њих су људи показивали прстом као на срећнога мужа п жену, и као на оне који су достојни бити срећни. „Тако сложни: и тако предуоретљиви! Муж ће бити један од наших великих адвоката. А жена ће бити 10) најмилијим женама“ !

Јулија је била господар од свога имања; сам је Емило то хтео. Он је њој давао рачун о својој управи. Она се томе увек смејала. «Пази, пази мој настојниче, пазиде се добро преда мном“, говорила је она божем уозбиљивши се. Затим је згужвала све хартије, говорећи: „Где треба ја да потпишем" 2 Али он то тако није разумевао, него он њој даваше врло јасан рачун о свем што је учинио, и о