Žena dvadesetoga veka

МО)

се стави и право. Што ће њојзи право # говораше Јулија. То треба њеном мужу. — А ако њу њен муж стане варати % Ох, за Бога, па могли бисмо рећи, пако је науми убити; Помпели, драга Јулија, да жена може обудовити, да може бити заступник своје деце“ Зар она неће имати свога нотара — «ја нећу да наша кћи буде докторка у правима; него бих желео да она стече бар прве појмове о праву. Ја ћу узети на себе даје приправљам овде дома у том.<.

Тако би утврђено, п све је шшло лепо неко време. Дете је посао миловало, и отац се томе радовао. Али он није до краја могао остати уз дете да га поучава. Тада је пмао врло много посла у суду тако да није имао тренутка залишнога, Јулија се п преко воље прими да га у том замени. Мало по мало њој се ослади ова студија. Опа купи правних књига са свим за се, и наскоро се осети у томе прилично јака.

После своје нове спреме у правима, опа би се често заруменпла кад ои се сетила колико је била немарна спроћу правних знања. Гледала је да своје напредовање заклони од свога мужа. Она се претварала да не мари пш да збија шалу кад год би јој он говорио о којој парници. Једнога дана превари се те му се у разговору опре; пусти се с њим у пре-