Žena dvadesetoga veka

91

трес, и победи га; њезин муж, у ватри од препирке, наскоро опави да се с њим бори жена његова, и да га она туче. То му нимало не би по вољи. Али се врло брзо трже, и узе се слатко смејати. „Богме је моја Јулија вешт адвокат, рече он: — Ја ћу на њу пренети све своје парнице, осим оних које су веома замршене. Тим ћу добити више времена за рад у својој радионици.“

(ада наста неко ново доба. Није прошла година дана, кад Јулија имаше у рукама све послове њихове куће, сва примања и сва давања. Дође ред да и Емило даје своје потписе негледушке. У прво време он се тому само смејао. Доцније осети потребу да у ту ствар загледи ипзближе. А и било је време. Нова управа кућом већ је била узела ђем на зуб, п пошла великом низбрдицом тако да је могло свашта бити. Он то погледа најпре површно, али виде с ким пма посла. Између другога којечега, он нађе да Јулија врло тачно зна, своја права, и да је намерна користити се њима. И она се њима користила на своју рођену штету; али се у том она држаше тако упорно као што се обично држи упорно какав новак или кака жена. Већ је била учинила неке погрешке, и неке озбиљне штете, које је Емило могао поправити само удвојеном вредноћом. ===