Žena dvadesetoga veka

со о

Ово унесе неку хладноћу у кућу. Муж и жена сматраху се у неку руку као ортаци, који имају уједно и интересе заједничке п интересе супротне. Њихов разговор већ је често личио на разговор двојице људи од з8акона, од којих сваки свом свецу пева тропар. Емило је врло волео да св шали са својом женом, п том искреном шалом он се одмарао од послова адвокатских; сад јету шалу напустио, видећи да је Јулија већ његов другар п то врло јак другар. Мало по мало он преста доносити јој дарака, што је пређе чинио редовно. Кад бп јој какав дар донео, она ош га примила радо и одмах би га увела у спшсак своје имовине; јер је она већ дотле била постала рачунар првога реда. Емпло, видећи то, узе се на ум. Није више бпло гозба, нити веселих изненађења, мањ само за децу.

Чак п спроћу деце, нарочито спроћу кћерп, Јулија поста јасна, одсечна и систематична. Још одавно било је углављено да девојчица положи пспите за учитељицу, и да добије сведочанство о том. Она јој нађе једнога учитеља за латински језик п успе да она постане

башлијер. — Што ће њој латински, грчки, и алгебра % говораше Емило: — Шта ће јој то

помоћи у држању куће, у васпитавању деце, п у старању о срећи мужа свога ;