Žena dvadesetoga veka

96

шим интересима, у многим погледима и осећаљима. Породица није спрега пет или шест лица, него је она морална једнина која има, ван куће, заједнички утицај и заједничку одговорност. ·__ — Ја се на то љутим, одговара она: Ја чиним све што могу да вама будем од користи. Ја бих желела пз свега срца да вама будем по вољи. Али, Бога ми, ја треба и да вршим, у Држави, она писта права која вршите ви. Ја чврсто држим она која су ми дата, а тражим п она која ми се још одричу."

Још он бејаше срећан што њихове мисли о вери бејаху готово једнаке. Да и у овој ствари бејаше раздвојице као у политици, њих двоје већ не би могли живети заједно. Она више није собом привлачила. ма да унутрашња веза која их је спајала не бејаше прекинута. Они обоје осећаху у мсто време п да једно другом требају, п да једно другом сметају. Да нешто велико снађе једно од њих, осетило би п оно друго; али се они стараху да не бивају насамо њих двоје, јер ситни узроци расприцама увек се тада међу њима јаве. Још су волели једно друго, али се већ нису старали да су мили једно другом.

Још једпа заједница међу њима оста незамућена: то бејаше нежна љубав њихова