Žena dvadesetoga veka

115

пробуди кад је све готово; он посрче свој оброк, загрли своју жену, и одлази у ковачницу са срцем задовољним. С Богом остај! С Богом пошао! Она пробуди своја три мушкарчића, и облачи их. У том јој помаже најстарија кћи, која је већ величка. Она не штеди воде; сву своју децу толико истре, да њихова кожа остане са свим црвена после умивања. После се сви скупа моле Богу; па заједноим доручкују нешто мало млека, па заједно иду и у школу, куда их мати свакад одводи. Девојчица је прва у разреду; може бити да ће и награду добити. Њено срце закуца брзо кад год помисли о тој награди; апу матере тако исто. Мушкарци су тврђе главе: вредни су, уредни и послушни, али велике бистрине немају. Докле они у школи уче земљопис, или докле се вежбају према својим годинама, да напишу а пли о, или да пишу по казивању, њихова мајка почисти и опаје две једине собе у којима борави цела породица. Она сваку ствар дотле чисти и паје докле не буде, како она вели, чиста као око. Она намешта кревете; њих је пет, јер она неће да њени мушкарци спавају заједно. Она приставља лонац. Прозоре држи отворене докле год све ово ради, мањ ако је на пољу такав мраз да камен пуца. Ово је једна њена предрасуда: много ваздуха, много воде, много чишћења и 44