Žena dvadesetoga veka

116

пајања, па се смејте лекарима! Она није само слушкиња у породици; него је кројачица сваком ; она кроји мужу, кроји деци, мушкарцима п девојчицама. Сваке три или четири године купи се по један хаљетак п по један раднички шешир, да се може малко провркочити у недељу, п сваке године по једне ципеле свакоме у породици; ето то је сав трошак. Мати кроја и крпи све хаљине, и блузе, п панталоне и све друго. Па она се стара п за капе; и кад је шест пари одела (ту ваља рачунати п њено) готово, онда она плете чараше, или спрема обућу колико да се одмори! У овој милој кући сваки је посао готов на време, макар да се на домаћици не опажа никака, журба или умор; п чак, откако јој је муж купио шиваћу машину, она узе да шије калчине за један дућан, и то само кад је докона од других послова! Она је увек пред школским вратима кад се деца пуштају кући. Школа мушка и школа женска једна су уз другу, поред општине. Пре свега, чим се дође кући, она гледа каке су белешке; иза тога прегледа им задатке и прописе; па их упућује и преслишава. И сав овај мали свет пази на сваку њену реч до последњега тренутка, а онда се тек почне мешкољити и погледати кроз прозор, очекујући оца да дође. Ето га! Сви полете њему око врата! Вечера се пуши