Žena dvadesetoga veka

118

она има да иде на воде, да иде у лов, да иде на игре! Она узима све у помоћ да се сачува од чаме која хоће да је прождере, и од болести која је вреба. Она је у једно исто време и краљица свету и мученица светска; раскинувши с природом, она се труди свега свога века да утече од себе саме. па све узалуд. Има једна реч у језику која добро изражжава тај живот. Ваља, вели се, убити време! А шта је то време То је платно од кога је срезан живот. О, ви трговкиње златали-еспапа, и продавачице осмејака, ви треба да плачете, и да завидите овој милој, вредној и корисној жени! Она не дангуби никад, а ви убијате дан свој! Ви се покоравате само моди, а она слуша само природу.

Њој недостаје једна једина ствар, али јој та недостаје са свим. С тога је она несрећна, и с тога зове у помоћ памет Философа: њојзи недостаје безбедност у будућности.

У један час човек јој паде у цвету младости и снаге. Мали случај, једно право ништа, зрно песка обори га у постељу. Дуге недеље боловања истругаше малену његову кесу. Он умре пре времена, и собом однесе и хлебац и радост. И ових пет душа, које су данаси срећне и задовољне, у тренут ока, пука су сиротиња. Удовица нема кад ни да плаче; њој ваља живети. Она нема кога ни за што да при-