Žena dvadesetoga veka

рем, оне врло марљиво уоче све предмете и навике харемске; најинтелигентније између њих известе се и о страстима; али врло мало њих разбира за оно за чим се жуди у харемима. Оне се заблену у ону, за њих нову, спољашност, па унутрашњост некако и превиде. Бар то излази из разговора које сам ја с њима имао, и из извештаја који су ми долазили до руку. Кад бих ја био господар, ја бих послао једну жену, која је добар психолог, онакав какви се спремају у Севру, да проучи хареме у Цариграду. Већ сад остаје само психологија да се проучава и осветљава. Нарави, одело, походе, радови, задовољства, васпитавање деце, одношаји међу женама, и међу човеком њиховим, начин како се везује брак, и како се он дреши, нама су познати до најмањих ситница. Ми чак имамо и психолошких студија о Турцима који су васпитани у париским лицејима па су се повратили у Турке чим су отишли кући. Њих већ представљају на позорници. Само жена Туркиња која зна шта бива у Јевропи, п која почиње размишљати, још није проучена.

Нама су описивали жене којима су Фереџа, брава, и покорност већ дотежале. Али то није она студија нова и дирљива која би нам представила створење заробљено које уздише за слободом. Ја бих желео видети први