Žena dvadesetoga veka

137

одблесак од Философскога и религиознога пламена у овим душама, већ скочањеним без духовне хране и културе. Или се ја веома варам, или ће се психолошка револуција, која ће предњачити друштвеној револуцији, раширити као какав пожар. Харем неће трајати дуго чим он за оне, што у њему живе, не буде био ништа друго него оно што и јесте, то јест, тамница. У оно исто време, кад и његови зидови, срушиће се и верске мухамеданске догме, и онај збир обичаја који за дух женски вреде као сама вера. Исток тиме живи, и тим ће и свршити.

Али да се изврши то чудо, треба и Запад да не пропадне у невери — скептицизму. Оштећен као што је у својој моралној снази, како би он и могао унети веру Ффилософску и религиску у душе већ зачамале без хране и обраде, без видика, у вечитој чами и нераду“

Ја сам имао у рукама књигу која се зове: « Двадесет година у харему.» Ту је књигу написала жена Туркиња, али није Туркиња Цариграђанка. Ова је била од једне велике куће а удата за неког управника области. Та се вњига чита радо, не због унутрашњих описа, којих смо ми жудни, нити због догађаја који су можда измишљени или увећани, као у роману, него због причања о путовању у Мисир иу Сирију. Ово путовање по свету у ко-