Žena dvadesetoga veka

138

лима марљиво затворенпма и с дебелим покривалом на лицу, без икаква састанка п мешања с људским створовима којп се у путу сретну, нешто је п забавно и необично. И суђења су са свим неочекивана. Она би чинпла више задовољства кад би долазила од какве Мусломанке која верује; али ова већ више не верује. она носи своју ерепу као и поп који не верује али не скида своје чите. Ја бих волео да видим сам рад како се она одмеће од својих навика; али она показује још од самога почетка своје књиге да се са свим отресла од свих предрасуда својега васпитања. Она је научила Француски, то јест, примила је мисли Француске : мисли жене која хоће и да ради и да ужива, не бринући се нимало о савестим о животу потоњему. Она, нема ништа у себи да победи тога ради. Она о свом стању суди хладно и пореди га са стањем жене на Западу. Слободно излазити пз куће, и ићи по вољи, живети у друштву 6 људма, њој се мало мили, јер се бојп немаштине и разних забуна. Њој је милији живот беспослен, богат сваким обиљем, о чем се други стара. Она се на то привикла, и плаши се сваке промене у том погледу. Она се не узда у себе да се може умешати ни у ствари велике, нити у мале. И чак мп се чини да њу ситни послови плаше више, него крупни ра-