Žena dvadesetoga veka

161

себни као и у самој цркви. Уверен сам да су младенци, а особито невеста, држали да су у највећој овечаности, и за оним веселим ћеманетом пшли су пуни неког религћеског расположења. Људи су се питали више пута за време заразе грађанских бракова, шта би требало урадити да се прквена свечаност замени свечаношћу грађанском, и како би се овој последњој могла дати важност према чину који

она утврђује.

Има ту троје: место, посленици, и сам посао.

Место. Не знам како би се могле суднице улепшати. Већина општина чини што им се може; али нико неће предлагати да се оне задужују те да позлаћују и осветљавају сале за венчање.

Ако бп се наредило да господин кмет место што опасује златни појасић, обуче неку златом преткивану хаљпну, ја се питам какав би он био, у таком оделу, у већини сеоских општина. % А осем тога ми већ више и не поштујемо униформе. Да би се то поштовање оживело, ваљало би преобразити све наше навике, и бацити у дуг све наше службенике. Сам кмет, међу свима својим потчињенима који су у обичном оделу, био би као каква

ЖЕНА ХХ ВЕКА 11