Žena dvadesetoga veka

186

Госпа од милостиње дође у три часа. Преваре није било нимало: три створења, која је сада видела очима, беху већ на умору од глади. Она, случајно, бејаше понела од добротворних новаца десет динара; сама оде те нађе мало млека и хлеба. То беше душа добра п болећа. Замоли једну суседу која ради онде у соби да приџази на ове спроте. „Сутра ћу ја опет доћи, рече опа. Мајка хтеде да падне на колена пред њом. Малко се повратише све троје. Обоје деце заспаше јој на крилу, али сада слатко, и сном који крепи. Огледала је да заспи п она, па није могла; после толико дана, у њене црне мисли сад се умеша и једна мисао блага. И суседа радница нађе јој се у тој муци.

Око четири сата по подне ево газдарице од стана, која мишљаше само о својој кирији. Отворивши врата, она спази на пећи, у којој није горела ватра, толике године, остатак од десет динара, што је дала Госпа. Ово ја узимам за неплаћену кирију, рече она, шчепавши руком паре. Ви можете овде остати још вечерас; ту милост вам хоћу да учиним, јер нови кирајџија може доћи тек сутра. Он ће бити овде у једанаест сата. Ви немате Бог зна шта псељавати, додаде она погледавши по соби. Ево вам ове хартије, која вам може затребати. И пусти неку хартију на крило овој тужној мајци,