Žena dvadesetoga veka

~ сл

одговарам кратко и с муком, што сам, кратко казати, неподобан развеселити друге па и самога себе. То је исто бивало и у школи на часовима: ја сам веома напредовао у језицима Француском и латинском, а у свему другом нисам знао ништа. Међутим ја и ово накнадих ускоро, и показах се као одличан ђак. Ја сам једини знао што ми управо не достаје. Нечувеним напрезањем и правим досеткама ја сам могао прикривати своје незнање. Од тих рђавих почетака остале су ми неке тегобе и нека збуњеност што ме је бацало у незгоду у много прилика у животу. Ја вам се овде не исповедам, вама моја исповест не треба, и ви не морате да је слушате. Само сам рад својим примером да објасним корист од давања деце у школу; и нарочито за мушкарце то је неминовна потреба.

Ја добро знам да је моја мајка, која је дуго време била моја једина учитељица, имала врло малу спрему. Лепо је, и доста правилно писала, и била је необично вешта у рачуну. Већи број данашњих жена ученији је од ње. Али се ја не жалим на оскудицу наставе, него жалим што нисам имао прилике познати се и свикнути с друговима. Ја знам младих људи које су учили њихови оцеви, веома спремни за тај посао, који су темевво знали ове што се предаје у Колежу, кој су

ЖЕЦА ХХ ВЕКА Е