Žena dvadesetoga veka

231

Ми то више не морамо доказивати; доказ је очевидан и за породице и за јавне власти. Питање је само да се сазна што ми светујемо матерама довољно спремнима да се могу поуздати у се, или довољно богатима да могу имати учитељицу. Речју, пред нама је ово питање: домаће васпитање, кад га, и где га, може бити, је ли боље од васпитања јавногаг На то ја одговарам одмах: Водите своју кћер у школу !

Ко ће да буде учитељица ван школе2 Мајка, или најмљена наставница ' Ако то буде најмљена наставница, ја морам поновити све оно што је говорио Русо о спреми и врлинама без којих она не може бити. Она треба да је прва међу свим женама, треба да пристане да со сва ода васпитању ваше кћери за хиљаду и две ста динара. Ако ли је то мајка, морам признати да васпитање добија сто на сто у власти и пажњи. Али што ја велим васпитање 7 Ја ћу овога часа показати да мајка и кад своју кћер да у школу задржи себи васпитање. Она од наставнице у школи тражи само да њеном детету да знања; а образовање, васпитање, друга је ствар. То је света старост која се не преноси на другога. Али мајка која нема ни најмљене учитељице, нити школе, није већ само васпитачица, него је и наставница. За то је ја и морам упитати шта она зна % Она