Žena dvadesetoga veka

| | |

2 оз о

ваних, и вредних и одважних, које су имале ту једину ману: никад нису могле бити готове % Оне раде све што треба да раде, али оне то не раде у згодне тренутке. Она четврт сата, што се мора очекнути, одузима сву милину њиховој болећивости за посао. Она чини да су њима сви послови тежи; оне раде много, а ураде много мање, него кад би имале ону светињу која се зове уредност, тачност.

Ја нећу ићи дотле да кажем за девојке, као и за мушкарце, да ће им васпитање увек бити крње, ако се не буде, великим делом, добијало у јавној школи. Али, остављајући матери предавање морала, и удружујући је од сата на сат у сваком раду и у сваком вежбању са кћерју, ја држим да је најбоља система послужити се школом, ако се само наблизу има добра школа, и да се треба толико о том старати као кад би човек сам самцит имао да врши ту велику службу.

Ја ово не пишем за жене из народа, или за ситне паланчанке, које не могу имати ни најмљене наставнице, нити времена да саме руководе васпитање своје деце. Ја говорим о имућним матерама, јер оне једине и потребују да се увере.

Жена богата не жури се да своју кћер пошље у школу; она би хтела да без ље остане што се може доцније, и што се може