Žena dvadesetoga veka

234

краће. Она измишљава досетке да вара себе, и оне око себе. Она добро зна да нема оне подобности које има наставница, али она дубоко познаје нарав своје кћери; она ће се постарати о самој њој, место да је да да се васпитава по општим методама које могу саме собом бити добре, али које нису подесне с нарављу, са својствима, и недостацима њене кћери. У том може бити доста и пстине, ако се и меша доста обмане. На место те опште методе, која се не хоће за то «што моја кћи није дете као што су друга деца», не узима се метода боља, него се уводи васпитање од дана до дана, које сваки час мења начело ин правило, или које врло често нема ни начела ни правила, него се управља само по ћуди. Ако би се баш и могло тако радити првих година, то ће бити врло тешко кад настане средња настава. Мањ да је мајка каква жива енциклопедија, иначе она мора пмати око себе стручне учитеље: за историју, за стил, за енглески језик, или за немачки, за цртање, и за музику. Толико је учитеља и у Колежу, у школи, али су они добро изабрани, после испита и утакмице, добро се надзиравају, стоје под централном управом, и задахнути су једном вољом која с висине упућује њихову наставу, и приморава их, самом њиховом коришћу, да се брину из све снаге за

Н а ' з