Žena dvadesetoga veka

236

Француска данас пма довољно и одличних школа. Туга нас је и помислити да смо били допустили да нас претеку многе државе; али смо ми од постања Републике толико напредовали да смо све празнине попунили. Одлуке наших великих скупштина које су наређивале да се свуда у близини деци отвори школа, биле су мртво слово читаво једно столеће, али су данас све извршене. Реформа од године 1833 дала нам.је много школа; а реформа од 1985 дала нам је све школе које су нам требале.

И не само да имамо школу, већ ми данас имамо и кућу за школу. Општине нису више принуђене узимати под кирију какву страћару за школу, где би све зависило од ћуди газдине. Оне, готово све, пмају своје зграде. Нико не може порицати велику корист оваке уредбе. Општини треба: судница, школа, пи црква. Ја велим црква, не заборављајући да ми више немамо државне вере. Ми више немамо државне вере, п ја се тому радујем; али ми веру имамо, п ја се тому радујем још више!

Могло се рећи да су се општине п држава сувише пожурпле да набаве куће за школе. Време, вељаху многи, није удесно за то. Одиста, може и бити да се у неким местима с том ревношћу и претерало у школ-