Žena dvadesetoga veka

ван

237

ским трошковима. Али се ја тому не чудим. Овака општа мера, кад се извршује с неком журбом, има по неке незгоде у појединостима. Дати школама зграде, био је, у основу, рад добар, и требало га је урадити, па се и радовати треба, што је урађен. У том послу неке су општине већ прегониле у трошењу око украса зграда. А за школе је допуштен лук-

"суз само за здравље, за просторију, и за, свет-

лост. Сви други украси су излишни и чак беспутни. Зграде за средњу наставу досад нису још у такој милости. Многи колежи, па и лицеји смештени су у зградама врло неудесним. У Паризу, лицеји, који су грађени за седам или осам стотина ђака највише, имају их по хиљаду седам стотина. Подграђе СентАнтоан, Берси, Белвиљ немају ни лицеја ни колежа, за се. Породице које бораве око језера Сент-Фаржоа (Бапт-Кагсеац) имају по пет километара од лицеја Шарлемањина. Ми смо имали једну дугачку неправду спроћу девојака да поправимо. Скупштина. уставотворна, окупштина законодавна, и конвенција. јасно су прогласиле да девојке имају иста права која и мушкарци. Не само да су женске школе обећане, него су оне и узакоњене, само нису начињене. Таљеран, у свом дивном извештају (који је писао свештеник Дернод (Пезгепацдаез) наговестио је мисао.