Žena dvadesetoga veka

о со [272]

да. се девојке боље васпитавају дома него у школи, и да држава треба да остави матерама старање о обравовању грађанака. Владе које су дошле за Републиком, и за које реч грађанка и све мисли које су се за ту реч везивале, беху нека сумња п бојазна, изјављивале су, једна за другом, да је васпитавање девојке посао веома нежан, а у исто време и врло важан, те за то се и не може ником другом ни поверитп, осем матери, да управља њиме.

Од тога изиђе са свим природно да је свештенство под Рестаурацијом постало потпуни господар у том васпитању. Г. Гизот је у свом закону целу једну главу наменио довојачком школовању. Али скупштина, која се много старала за школовање, старала се не мање и за буџет. Она се уплаши од броја самих школа за мушкарце које је створила. Два милиона динара годишњега трошка на основне школе учинише јој се врло много. А школе за женску децу ту би суму још удвојиле. А да ли су ове школе баш биле преко потребне% Зар се не би могле поправити мешовите школе добрим надзором, п, поврх свега, зар се не би могло ослонити на матере% Оваки разлози претегоше разлоге Гизотове. Окушштина се ослони на матере, што донесе уштеде милион динара, и женска деца