Žena dvadesetoga veka

284

терната. Тај пансионат држао је попа Доде. Говорило се да је он Лазаревац“, али је личило, у колико се сећам, да он тај пансион држи за свој рачун. Међу његовим надзорницима, којих бејаше два или три, нахођаше се п неки отац Бујино, који је јамачно био језуита. Између Вана и Лоријента супротност је била потпуна. Лоријент, којп је спремао младиће за мрнаре, био је некако навијен на војнички начин. У њему је дисциплина била оштра, заповедање озбиљно. Мало личних одношаја, између ученика и учитеља. Ми смо живели по неком реду који се није смео ни савити ни прекршити. Ми, међу собом, имасмо неко частољубље као у војсци. Оптужити свога другара, или га опасти ником није ни у главу долазило. Исто тако нико није лагао. А у панспонату Додетову, бејаше са свим други свет. Ту су ђаци држали полицију. Један је ђак пазио на спаваћицу, други на стеџенице, а трећи на лекције. Нас је било сто педесет у једном разреду. И отац Бујино могаше сам да нас чува, јер је за сваним столом имао по једнога позорника, или, ако хоћете штиуна, који му је јављао што год ко скриви. А не ДреРа ни да казујем да смо се често молили Богу. Отац Бујино нас је јутром будио гово-

! Члан једног духовничког реда, који је завео Оветп Вићентије Депол. Превођ.

ен еа

и (Ра