Žena dvadesetoga veka

310

рити, пред очима мудраца, са свим равна са царицом, па чак и већа од царице, ако покажеш више јунаштва п више добродетељи. Кад се представа сврши, то јест, кад час самртни дође, кад ви вратите свака своју улогу, ви се нећете разређивати на оном свету ни по чем другом, него по заслугама сваке од вас. То пак теби не даје право, докле радите на позорници и једна и друга, да ов њој не покораваш, по драматурговим наредбама, и да према њој не вршиш оне дужности које личност твоја има према личности њеној !

Ја не идем, драга кћери, тако далеко као Стојици, који веле да, избор улоге мало вреди. Улога много мање вреди од дужности, јер је дужност вечита и тиче се вечитих интереса, а улога је нешто са свим прелазно. То је једино истинито, и то баш нас и теши и крепи. Стојици, који веле да је бол само једно име, једну своју претераност хоће да објасне другом: а ја исповедам да је бол врло тешко трпети и, макар да је он једна случајност, опет је то случајност на коју ти имаш право жалити св. И жалити се, кћери моја, неће ти много помоћи. Много је важније употребити сву своју снагу, сву своју умешност, да се својим стањем могбудеш користити што се може више. Ако си ти болесна, немоћна, те не можеш да зарадиш хлеба деци својој, ти

пева.

=

се