Žena dvadesetoga veka

316

стајати! А ништа није јадније ни тужније за гледање него лажни луксуз.

Ја сам некад поучавао младиће који су излазили из радионица или школа да се упишу у војску. «ја желим сваком између вас, децо моја, говорах им ја: == да дођете у дужност коју можете испунити. Ономе који је школован и којп има у мозгу свога суда ја желим да буде капетан. Он ће бити срећан. Биће раван са својим друговима, и биће њихов пријатељ. Он ће такође бити пријатељ својих војника, који ће имати у њега вере, и ићи ће за њим, што оно веле, у ватру, у воду. Али ономе који никад неће разумети како се саставља један одред, п кога се сва подобност састоји да лепо очисти и углади свој пантруташ, да маршира дуго а да се не умори, и да врши најобичније послове у служби, ја чак не желим ни да буде наредник. Јер би његови другови говорили за његовим леђима: «Наш је наредник будала“; они му то не би рекли у очи због дисциплине; али би он то све могао прочитати у њиховим очима, и у њиховим покретима. Он ће чинити погрешака које могу стати главе његове другове. Он, који би могао бити добар војник, кога би свак живи поштовао и волео, овако је рана п стид целој регименти. Децо моја, нека је сваки на свом месту, и све ће ићи добро.“