Žena dvadesetoga veka

пуан ан и

317

Ја сам њима још говорио: „Немојте моје мишљење мешати с мишљењем аристократа који хоће да човек који је рођен ниско, и остане довека у низини, и да-су сва одлична, места намењена само племићима. Има синова, посланичких или сенаторских који су праве незналице. А врло је вероватно да ће њих њихови оцеви дати у какав Колеж и потрошити много новаца да. би онп једном били матуранти. Па после“ Незналица је био пре сведочанства, па је незналица и са сведочанством, и ово је још већа брука. Он ће се, може бити, некако докотурати да буде адвокат или лекар: тешко клијентима и болесницима ! Ја се само тешим што држим да од тога неће бити ништа. Његов је отац био човек, и овај да има памети туцао би камен, пошто није ни зашто друго, и, радом и владањем могао би бити поштован и користан грађанин.“

Ти пак, кћери моја, можеш ући у ред госпођа без сведочанства и без испшта, само да се удаш за каквог господина ! Али је ту велика. опасност за тебе. Врло је ретко да те брзе промене бивају на добро. Ти ћеш бити мила сваком у својој циданој сукњи, а свак ће ти се смејати кад те види у хаљини с карнерима и чипкама. Међу тим ја ћу пристати и да ће се наћи од хиљаде једна девојка, која ће бити на свом месту и после ове промене.