Žena dvadesetoga veka

Пра чете

о со –

Нисам више ни мислио вас кривити него вам се дивити. Само сам вам препоручио да наредите да се донесе за вас и за вашу кћер што топлијих хаљина да се завијете кад пођете; све што сам добио било је то да сте узели један танки мантилић да га метнете на леђа ако осетите хладноћу.

А ви сами знате, Госпођо, да су ови салони, овако сјајно осветљени, који личе на какав рај, особито нездрави, У њима има топлоте од камина, топлоте од свећа, топлоте од гостију, и мириса од цвећа, и ви се налазите у ваздуху који је кварен и горењем, и дихањем, пи цвећем. |

Ви се налазите у ваздуху затвореном и прегрејаном; на једанпут прозори се отворе да се ваздух обнови, на пољу је мраз, а ви сте ознојени. То је мало зло за играче и за играчице, велите ви: они се одмах загреју кретањем. |

Али, Госпо, ви знате да се данас не игра, него се само шета: ви шетате у Кадрилу, шетате у Пољки, а тоциљате се у Валсу. Игра која, је некад била прекрасна данас се скоро изобичајила. ·

Тек признајем да треба живети о невољама од деколтовања и од балова, само се треба у свачем причувати.

г + . У