Žena dvadesetoga veka

398

Ваша је кћи играла доста лепо, али јој је било врло топло у салону, зато сам јој световао да се одмори пре него што пође кући да не осети наглу промену кад изиђе на ваздух.

За време тога одморка, ви ми говорасте о пудру од пиринча и белилима. Показасте ми спроћу вас једну госпу којој је већ прошло време за допадање али јој није прошла варљива нада — која је све јача што је чељаде старије — да се боре од година могу поравнити помоћу вештине; њој беше модро на трепавицама, бело на образима, а румено на. усницама; то је као права даска намолована; она је толико туговала за својом младошћу, да је на својим раменима напртала танке плаве пруге које означавају сплет вена. То бејаше права икона; ви упитасте да ли то тако глеђеисање није опасно за здравље“ Ја сам вам рекао да се треба чувати од белила и руменила у ком има отрова од живе, од олова, и арсеника.

Ви дођосте до прашка и пудре од пиринча, и показасте ми једну врло лепу госпу, коју сам био запазио још кад је ушла у салон; она онда. имаше један бео слој прашка од пиринча на лицу, и како смо тада већ били на крају забаве, то се онај слој бејаше издробио, поделио се на мала острвца, и она тако имаше неке као лишаје с којих је била веома ружна.