Žena dvadesetoga veka

414

младенци нису слаби; ви прегоните, велите ви мени; а ја вам ипак кажем кад год младенци чине ово чувено путовање после свадбе, онп су свакад у рђавим хигијенским приликама које ви још отежавате тим обавезним путовањем, умором, гостионичком храном, рђавим постељама, и железницама.

Помислите о оном што бива о прошевини и о удаји. Девојка је увек узнемирена и забринута; она слабо спава, и слабо се храни; она сања ружно, пи желудац јој слабо вари. Алп она мора, с мајком, да ради о спреми, о даровима: она трчи по дућанима, стоји по читаве сате у кројачица где треба да проба белу хаљину, хаљину за путовање, хаљину венчану и шта вам ја још знам Она мора бити на неким породичким ручковима, чинити неке посете рођацима и пријатељима, те представити свога младожењу. То време траје шест недеља пили и два месеца; али последњих дана умор се увећа; шваља се одоцнила, заборавило се походити меке пријатеље, треба помислити и о неким предметима за ново кућење, долазе поклони и треба отићи те захвалити, треба уташкати и неку завист и отићи на ручак неким пријатељима којима прошевина није радост. А кад се велики час прикучи, испрошеница има нођи врло узнемирене, не једе на обичне рокове, јер не осећа глади, пошто