Žena i čovek : pripovetke

12 СИБЕ МИЛИЧИЋ =

и Драгутин задржао, стадоше и оне, а са њима и сав народ.

— Видећеш да чека Марију!

— И ја мислим.

— Хајде да чекамо и ми!

И све девојке, и цео народ, окруживши Драгутина, чекаху да виде, да ли се он заиста задржао због Марије Мариновић.

Дотле су Марта и Марија још клечале и молиле у цркви.

Марија је — осећајући на пољу опасност задржавала сестру, лажући је, најпре: да није завршила молитву, јер је збунила она бука за мисе; затим: да се, сигурно, свет испред цркве још није разишао, пошто се још чује жагор; најпосле: да има да каже нешто Дон Стипи. (То беше све из разлога што је осећала, да се „онај“ човек задржао пред црквом и да је чека.)

А Марта, седнувши на клупу, чекаше спокојна сестру све док Дон Стипе није изашао из сакристије. Онда се дигну и опомену Марију да Дон Стипе иде.

Марија устаде, јер је био узалудан и бесмислен сваки нови разлог, који је могла навести за за-

државање. Осим тога, надала се (више се није чуо.

жагор с поља), да је „онај“ сигурно отишао, пошто је јасно увидео да она, баш због њега, није хтела да излази из цркве.

Али, чим изађоше из црквених врата, запрепастише се све троје, (највише ипак Марија), кад видеше да се цео свет задржао пред црквом. (Драгутин је нешто причао, зато је било тихо, иако је био присутан сав народ који је био у цркви.)

Дон Стипе и Марта протумачише овај изненадни „збор“ последицом Драгутиновог причања о Америци, али Марија схвати његов прави узрок и готово се сруши на земљу, кад виде, чим их је Драгутин опазио, да он прекину своје причање и оделивши се од својих слушалаца да се упути према њима.