Žena i čovek : pripovetke

ЧУДОТВОРНА СЛИКА 15

Где га нисам налазио, изгледаше ми, да у тој кући нешто фали, јер нема оне ишаране венецијанске статуе!

Сви се заједно насмејаше.

— Разбио се! Давно још! Разбио се наш бедни црнац од гипса! — одговори најпосле кроз смех Марта.

Тако се ушло у разговор. Марта је одговарала и питала, а Марија, са неким неодољивим страхом у души, послуживала: колачима, слатким вином и другим.

У разговору се најпосле помену и Америка.

Тада поче Драгутин да износи све лепоте живота у тој земљи. Приповедаше о свим начинима разоноде и слободе које „код нас нема“. Говорио је и о силном богаству, 0 дивним вилама Валпараиза, који је у истину, „Долина раја“. Помену онда Велики Океан, па Полинезију, па његова путовања у Аустралију и даље, готово до Китаја.

После, као некако случајно, као без намере, пређе на причање о својој самоћи и чамотињи у том свету, који осећа свакодневно у тој далекој земљи.

— Тешко вам је то међу туђинцима, тешко! Никога блиског! И оно наших људи што је тамо, све је то дошло да заради новаца па да се врати одмах на своје огњиште.

— Све то мисли на отаџбину! На овај крш, на ову голотињу! У најмању руку, кад је нешто стекао, ако ништа друго, сваки жели да крене кући, нађе себи девојку, па да се поново врати натраг, усрећен, задовољан што је уз њега жена из његова краја:. чиста, добра, непокварена.

Тако је Драгутин започео свој увод за извршење своје намере, спреман да одмах пређе на главну ствар.

Он није ни сумњао, да би Марија могла да одбије његову понуду. Шегов новац и огромно богаство у Америци, који би његовој одабраници омогућили најдивнији, најбезбрижнији живот, давали