Žena i čovek : pripovetke

ЧУДОТВОРНА СЛИКА 17

суства. Често готово није знала ни шта ради, ни шта говори. Више пута би учинила нешто и ишла некуда а да сама није знала ни како, ни зашто.

Тај човек, са својом изненадном могућношћу, узнемирио је сву смирену дубину њеног живота, усталасао неке прегорене сне и извукао их из заборава. Она је била чврста у својим одлукама и ни најмање није мислила да погази реч коју је била дала својој сестри, али близина тог човека довођаше је до мишљења и расуђивања о стварима о којима више није водила рачуна.

То ју је узнемиривало, узбуђивало, заносило.

Тако, у заносу, дохвати она, једног дана, кључ собе у којој се догодио њен први и једини грех, па улете у њу, као злочинац који присиљен неком тајном силом одлази на место где је извршио свој ЗЛОЧИН.

Надала се (шта лиг) да ће ту, у тој соби, наћи смирења» Надала се да ће ваљда у њој затећи себе саму у оном судбоносном тренутку свог страшног пада и да ће моћи да задржи саму себе од њега... Али, чим је улетела у собу, сва унезверена, нађе све ствари онако, у оном положају, у оном поретку, како су биле у тренутку њене заблуде и њој се, одједном, јасно, указа поновна, страшна слика оног давног, судбоносног по њу тренутка, па, не могући издржати судар своје жеље и стварности прошлости, сруши се, сва у сузама, на под.

Ти неми сведоци поновише јој ужасним својим ћутањем (речитијим од свих речи!), саме собом, тај страшни догађај од пре осам година и срушише је у прах, као неко неку дивну земљану вазу по којој је силно ударио маљем.

И није било ни с какве стране излаза.

Признати Драгутину није могла, јер је знала да ретко који мушкарац може да пређе преко таквог чина, па било то (као у њеном случају) да нико други, осим њега, за тај чин не би био никада могао дознати.

Остајала је само могућност преваре.