Žena i čovek : pripovetke

ЉУБОМОРА 85

и другог) мушкарца, она је остала чиста, недирнута, као високи, бели цветови њихових бадема у раном пролећу.

На свему томе нису јој завиделе остале девојке висоравни. Оне су све биле потпуно задовољне својим начином живота, па нису ни могле осећати потребу за завист и злобу. Шта више, оне су биле све-занете њом целокупном.

Оне се све, у време одмора, купише око ње у намери да јој помогну: како да се што више увећа њена лепота, спремајући је и украшујући, осећајући пред њеном лепотом нешто тако заносно, нешто тако величанствено, као да су у Катици били остварени њихови појмови о најсавршенијем.

Али ни младићи не заостајаху за девојкама. И они јој доношаху дарове, и беху сви спремни да учине за њу све што би она само зажелела. Све то без жудње за њом, као да је она била неко 6ожанско биће о којему они, готово, нису смели ни да говоре, а камо ли да се усуђују да желе да је у истину додирну.

С тога изгледаше да цела висораван постоји само због Катице; да све што ту живи, живи само за њену лепоту, и да је све поносно због овог необичног дара божјег, за који нису никако могли да докуче: како је, каквим случајем и на какав начин пао баш у њихову грубу, камену средину.

А Катица, у овом великом обожавању ње, живљаше задовољна, без икакве потребе, и срећна.

8

У ту и такву средину имао је да сада одједном падне млади и телесно слаби, Филип Вежић. Насеље није њега очекивало, оно је очекивало старог и строгог Филиповог оца. С тога се и разочараше задругари, кад, место старог Проштера, сретоше ово сухоњаво, голобрадо момче, које их својом слабошћу готово вређаше. И одмах уобразише: да је ове године пропала берба!

— Без вике, псовања, а и удараца старог, то

ВЈ