Žena i čovek : pripovetke

ЉУБОМОРА 39

А кад он и сутрадан, и у све следеће дане, не преста да се предаје том свом лудом заносу, и оно мало поштовања које су према њему, као према сину свога господара, осећали, почеше да одбацују. На његове махните крикове, на његово махање рукама –- као неким закржљалим крилима — они одговараху отклицима поруге и смеха, и то тако јавно да се, често пута, Филип морао стидети своје радости. Најпосле почеше да га варају, одвратно преко сваке мере, сељачки. Почеше да му подваљују: да му дају гору врсту грожђа, неисправну меру и т. д.

За неколико дана после тога, њихова 6безобзирност достиже врхунац. Они тада почеше да, на његове очи, дрско, односе из винограда велике корпе најлепшег грожђа, које избираху, да га, после, под под вешају за „прошек“ (суварак) који се тек о Божићу цеди.

Филип је све то видео, али није марио што тако глупо плаћа своју пијану радост, већ јој се, са свим тим и даље предавао потпуно. Ипак, да би доказао сељацима да он зна за сва њихова дрска варања, обрати једног дана сву пажњу на њихов преварни рад.

Цео тај дан, непрестано, следећи за њима, посматраше их позорно: куд иду, шта беру и какво грожђе доносе на кацу.

Сељаци се препадоше. Кад је тако једном његов отац затекао у крађи неког сељака, он га је, најпре, добро избио својим тешким штапом (од којега се није никад делио), па га онда са целом породицом отерао са висоравни.

За Филипа су знали да он не би могао да удари, али, ако би то јавио свом оцу, сигурно ће онај кога он оптужи, бити протеран из винограда. На почетку нису знали шта би учинили, али, после, прибравши се мало, почеше да употребљују две старе, испробане сељачке способности: снисходљивост и улагивање,

Тако, наједном, на своје огромно запрепашћење,