Žena i čovek : pripovetke

40 СИБЕ МИЛИЧИЋ

Филип опази како му се сви удварају, како га нуде свим што су мислили да би њему могло бити пријатно. Почеше да му дају и бољу меру у мошту, лепшу врсту грожђа, остављајући за себе све исушене и кржљаве гроздове.

Али овај страх и ова велика сељачка обазривост потрајаше врло мало и то кривицом самога Филипа. Одједном, он се згадио, још више, на ово њихово пужење, него на саму крађу. И не могући сносити то све, осети да треба (управо) да побегне из винограда. И већ скочи на ограду да оде, кад, баш у истом тренутку, опази недалеко од зида на којем је стајао, једну лепу, фину девојку, до невероватности различиту од осталих девојака на висоравни.

Филип, изненађен, гледаше је неко време зачуђено, задовољно, са неким чудним расположењем! Чудио се; како то да је досада није запазио2.

И поново скочи у виноград.

Онако по сеоски обучена, онако здрава, заводљива, учини му се, као да је, у том истом магновењу, избила баш из те сочним грожђем родне земље.

Тада јој полако приђе, седе до ње, и, док она тргаше грожђе, он поче да јој добацује лепе речи на рачун њене велике лепоте. Али му она не одговараше, она се само смешкаше и гледаше га, кад и кад, зачуђено.

Сетила се одмах оног дана кад је он стигао на висораван: како су га сељаци дочекали, „како је он неспретно скочио са мазге и, затим, свега што се догодило при гозби, па јој његове речи изгледаху тако смешне.

Филип јој затражи један грозд.

Она му га донесе и пружи, а Филип, да би јој изразио своју пажњу ухвати је за руку и повуче себи, као да би хтео да је пољуби.

Катица, изненађена, тренутно се збуни, али, одмах затим, истрже му се, живим покретом, из руку и побеже ка осталима. Бежећи, ипак се окретала и некако радосно смејала, као да би хтела да