Žena i čovek : pripovetke

ЉУБОМОРА 41

му се тиме извини, ако га је својим „бегством“ увредила.

(Сељаци видеше све то и весело се насмејаше, али не онако јавно као пре, сада нешто пригушеније.) Филип скочи за њом, али она беше већ далеко одмакла. Замакнувши иза једног зида била је већ међу својима.

Тада се Филип поново спусти на земљу и седе на један камен између већ отрганих винових лоза. Затим заброди својим мислима светом, за женама које је тамо сретао и, нехотице, подсвесно, поче да их упоређује са Катицом.

Међутим сељаци дођоше на мисао да би се овај случај могао „искористити“.

— Док Катица буде код њега ми ћемо моћи радити шта хоћемо! — рекоше и послаше му њу одмах натраг: „да забавља господара“.

Тако се ово двоје спријатељише а сељаци наставише своје крађе и варања.

Филип поново није обраћао више пажње на њих. Заузет овом девојком, он се у чуду питао: како је она могла изаћи, оваква каква је, из ове просте и најобичније средине, и у каквом то великом тренутку нечије надахнуте страсти.

6

Од овог дана, па даље, пријатељство између Катице и Филипа постајаше све тешње, док се оно, најпосле, не поче да претвара у неко страсно, пожудно осећање; особито код Катице.

Разговарајући са Филипом по цео дан у виноградима; шалећи се, вечером, са њим у подрумима (где се цедило вино); пазећи, непрестано, на све његове покрете и речи, она откриваше, полако, на њему нешто тако привлачно, нешто тако ново за њу, да га, полако, у себи, поче да издиже над све остале људе. И, помало, то нешто ново за њу, то не-